Vrhovni sud Španije odobrio je danas uklanjanje posmtnih ostataka fašističkog diktatora Franciska Franka iz monumentalnog mauzoleja u kojem je sahranjen 1975. godine. To bi trebalo da omogući vladi socijaliste Pedra Sančesa da ostvari svoj plan da ukloni njegove ostatke iz Doline palih u porodičnu grobnicu nedaleko od Madrida, prenosi Gardijan.
Franko, koji je vladao Španijom posle pobede u građanskom ratu 1936-1939. do svoje smrti 1975, dugo je ostao politički kamen spoticanja u Španiji. Socijalisti su se dugo borili da izmeste Frankove ostatke iz mauzoleja koji se nalazi u Dolini palih, a posvećen je svim žrtvama građanskog rata u kojem je stradalo oko 500.000 ljudi.
Porodica diktatora se protivila ekshumaciji i premeštanju, ali je sud odbio njihovu žalbu.
Više od sedam decenija posle poraza fašizma i četiri decenije od smrti kaudilja, grobovi frankista i stranih nacista koji su na Pirinejskom poluostrvu pronašli sigurnu kuću za vreme Fransiska Franka i dalje su mesta hodočašća, stoga nove socijalističke vlasti u Madridu žele da stanu na put veličanju mračne prošlosti. Zato su radile na zakonu koji će odobriti ekshumaciju kako nekadašnjeg španskog diktatora, tako i njegovih „gostiju“, pisao je ranije informativni sajt Diario.
Ranije se spekulisalo da među stranim nacistima koji bi mogli biti izmešteni iz svojih grobova – sahranjeni na manje upadljivim mestima – ili poslati u domovinu jesu i lider Nezavisne države Hrvatske (NDH) Ante Pavelić i ustaški oficir i zapovednik koncentracionih logora Vjekoslav Maks Luburić.
Hitler i Musolini su pomogli falangistima (španski fašisti) u Građanskom ratu (1936-1939), pa je i Frankova diktatura posle Drugog svetskog rata pomagala nacistima i fašistima, prihvatajući ih dok su bežali od domaće i međunarodne pravde.
Na Iberijskom poluostrvu, oni su često umirali prirodnom smrću u dubokoj starosti. Pavelić je prvo pobegao u Argentinu, ali je na njega tamo pokušano nekoliko atentata pa se preselio u Španiju, gde je i umro 1959. u 70. godini. Luburić je stigao 1949. i dobio novi identitet. Pod imenom Visente Peres Garsija upravljao je štamparijom u Valensiji, izdavao proustaške časopise i vodio borbu protiv socijalističke Jugoslavije sve dok nije ubijen 1969. godine.