U moru apokaliptičnih vesti kojima smo zapljuskivani svakog dana, koje nam uteruju strah i ubijaju volju za životom, i najave mogućnosti da sve ponovo stane, na jesen, kada ćemo zbog moguće epidemije ponovo biti zatvoreni, i najvećim optimistima , poput mene, brišu osmeh sa lica.
Pa ipak, spasavanje radosti, ispostavlja se kao najvažniji zadatak onih koji ne odustaju.
Ideja da se ove godine Sajam knjiga, umesto u oktobru, održi u septembru, i tako ovoj najavljenoj ućutkanoj jeseni otme ono što se oteti može, jeste spasavanje našeg kolektivnog duha, spasavanje života. Spasavanje života, između ostalog, znači ne dozvoliti da nam loše vesti i ove godine otmu Sajam knjiga, najvažniju kulturnu manifestaciju Beograda i Srbije. Sajam knjiga, je događaj sa dugotrajnim dejstvom – manifestacija traje samo nedelju dana, ali kao najbolji lek protiv užasa stvarnosti, ima dugotrajno dejstvo.
Jer, Sajam knjiga, to je priča o porodičnoj tradiciji dolaska, to je priča o duhu, to je priča o trajanju, o knjigama i čitanju, o stvarnosti koja nije dovoljna, to je priča o najboljem Beogradu i o nepobedivoj Srbiji, to je uvek priča o sadašnjosti i o budućnosti.
Sajam knjiga u Beogradu, to uvek znači novo poglavlje našeg kolektivnog dnevnika koje se otvara široko otvorenih očiju i radosnog srca.
I nije više pitanje šta Sajam knjiga može da učini za nas, već – šta mi možemo da učinimo za Sajam knjiga.
Do sada je Sajam spasavao nas, sada mi spasavamo Sajam.
Autorski tekst Mirjana Bobić Mojsilović
Tagovi
