Kada smo pre petnaestak godina prvi put u Fondu B92 radili masovniju akciju za pomoć gladnima, suočili smo se sa otporom i nerazumevanjem koje i danas prepoznajemo, samo što je danas još lošija situacija, globalno i u svetu, pa i kod nas. To je, na prvom mestu, odbijanje elita da sagledaju problem u punom obimu, da se sa njim suoče na sveobuhvatan način, da se traže sistemska rešenja, da se radi intenzivno i u kontinuitetu…
Da se razvija kultura solidarnosti, da se deli ono što imamo. Da štedimo, da se racionalno odnosimo prema resursima. Da se ne razbacujemo. Da imamo jasno i precizno znanje o potrebama, o imenima, o porodicama koje gladuju, i o aktivnostima koje se čine, kako bi se pronašao model minimalne koordinacije. O odgovornosti države, da ne deli svima isto, i bogatima i siromašnima, već da se fokusira na pomoć onima kojima je najpotrebnija.
Srpski filantropski forum i Koalicija za dobročinstvo su prošle godine pokrenuli akciju „Spasimo hranu, spasimo humanost“, u okviru koje je, uz podršku donatora, ali i nevladinih i humanitarnih organizacija, prikupljeno, ali i uspešno distribuirano, oko 70 tona hrane. U isto vreme, kroz akciju smo identifikovali da postoji veliki broj porodica i pojedinaca do kojih ne stiže nikakva pomoć. Odlučili smo se da i ove godine nastavimo ovu akciju i da pokušamo da ustanovimo stalne aktivnosti, ne samo povodom Nacionalnog dana davanja, već svakoga dana u godini, da budemo svesni potreba i da svakoga dana reagujemo u okviru naših mogućnosti.
U saradnji sa kompanijom Delez, u pet objekata su postavljene posebno dizajnirane kutije za prikupljanje hrane namenjene korisnicima udruženja mentalno nedovoljno razvijenih osoba (MNRO). Cilj nam je da svi trgovinski objekti u Srbiji imaju ovakve mogućnosti doniranja, kao što su i kasice za pomoć oboleloj deci u svakoj apoteci. U Mekdonaldsu će se u kasicama pored kasa prikupljati donacije za kupovinu paketa za hranu za najugroženije. Pravimo partnerstva u lokalnim zajednicama, kao što je saradnja sa Ženskim solidarnim frontom u Vranju koji prikuplja hranu za siromašne građane starije od 65 godina. Učestvuju i pojedine velike banke, oslobađajući doniranje od provizija, kada se to čini na namenski račun Nacionalnog dana davanja odnosno Srpskog filantropskog foruma. Erste banka ustupa oglasni prostor u medijima i donaciju u novcu, kao i Eurobank Direktna, OTP banka, Rajfajzen i Mobi banka.
Ove i narednih godina, suočavaćemo se sa sve većim izazovima manjka hrane i mogućnosti distribucije, transporta i dostavljanja do onih kojima je najpotrebnija. U isto vreme, uništavanje hrane i dalje je u zastrašujućem obimu: nedostaje mleko, a na globalnom nivou se baca 20 odsto mlečnih proizvoda, isto toliko i mesa, 30 odsto žitarica, isto toliko ribe i morskih plodova, 20 odsto mahunarki, 45 odsto voća i povrća…
Zahvaljujući i višegodišnjem projektu Koalicije za dobročinstvo, čiji je deo Srpski filantropski forum (uz liderstvo Divac fondacije, uz Trag fondaciju, Katalist fondaciju, Smart kolektiv, Forum za odgovorno poslovanje i Privrednu komoru Srbije), odnos prema dobročinstvu u Srbiji se menja, obogaćuje. Do pre četiri godine, na Svetskom indeksu davanja, Srbija se nalazila oko 120. mesta. U 2020, popeli smo se na 48, a ove godine još i više, iako tek očekujemo objavljivanje novih rezultata. Zamislite koliko bismo mogli pomaka da napravimo ako bi Vlada Srbije donela odluku o ukidanju PDV-a na doniranje hrane, prvo pred istekom roka trajanja, a potom i uopšte, za svako doniranje hrane. A tek kada bi se ukinuo PDV na doniranje uopšte. I kada bi Vlada poreskim olakšicama podsticala dobročinstvo i filantropiju u svim oblastima, ne samo kada je reč o siromaštvu. Uspešna društva su svoje bogatstvo u znanju obrazovnim, zdravstvenim i kulturnim institucijama, upravo postigla na način koji je predstavljao snažno podsticanje filantropije. A kod nas još uvek imamo pored oporezivanja i čitav niz ograničenja, obeshrabrivanja, sumnjičenja, i često diskreditovanja.
Na akcijama kao što je „Spasimo hranu, spasimo humanost“, ispitujemo i humanost, solidarnost i društvenu odgovornost liderstva, vlade, i pojedinaca. Pre dve godine dominirale su kompanije u davanju, a godinu kasnije, pojedinci. A reč je o tome da se stvore uslovi da svi osećaju zadovoljstvo u davanju, bez ikakve zadrške ili kalkulacije. Ili mogućih negativnih efekata – davanja, odnosno dobročinstva.
Stoga apelujemo na kompanije da se uključe u ovu plemenitu akciju sa kojom smo prošle godine postigli zavidan uspeh (blizu 70 tona hrane prikupljeno, 13,6 miliona dinara vredne). Isto važi i za medijske kuće koje bi trebalo da pokažu solidarnost i zajednički duh, a sve u svrhu pružanja pomoći najugroženijima na spasimohranu.rs
Tagovi
