Lako je, i ujedno teško i tužno, praviti, uređivati, pisati ovakve brojeve. Još jednom se čovečanstvu obistinila ona kletva „Dabogda živeli u zabavnim vremenima“, a možda rat prodaje novine, ali to je tiraž koji niko ne voli, a ponajmanje novinari.
Na više od dvadeset strana, uz brojne analize, komentare, kolumne i zapažanja, Nedeljnik je u ovom izdanju pokrio najveći konflikt na evropskom tlu u ovom veku. Kolone izbeglica, kolone tenkova, ljudi u skloništima, sve to ponekad padne u drugi plan zbog velikih reči kao što su Politika ili Geostrategija. Na kraju, ili na početku, važni su ljudi, a svaki je rat ljudska tragedija i tragedija čoveka. Ako neko to zna, znaju Srbija i Balkan.
Nadamo se da će vam ovo specijalno izdanje Nedeljnika pomoći da sagledate neke stvari iz drugih uglova…
Pogledajte šta vas čeka u novom broju
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
DOSIJE: RAT U UKRAJINI – Šta će tačno ovaj rat promeniti na geopolitičkoj mapi i čija će ruka čiju ruku prestati da mije posle ulaska ruskih tenkova u Ukrajinu? Kako je „istorijsko pravo“ postalo argument u međunarodnim odnosima, a međunarodno pravo izvrnuto ruglu, u licemernim osudama njegovog kršenja? Kako će se promeniti bezbednosna arhitektura Evrope? Koliko je opasno mlataranje nuklearnim arsenalom? Zašto je ovaj napad jednako važan i za Vašington i za Peking? I da li je, suprotno svim predviđanjima prvog dana invazije, taj dan bio „najsrećniji dan ostatka života Vladimira Putina“? I gde je tu Srbija…
SRBIJA – Naša zemlja trenutno nije u fokusu zbog gorućih problema u Ukrajini, ali bi u bliskoj budućnosti već moglo da se ozbiljnije otvori pitanje vrednosti koje zastupa aktuelna vlast. A glasovi koji dolaze od uticajnih političkih figura u Evropi govore da bi Srbija mogla da se suoči sa ozbiljnijim posledicama, prenose diplomatski izvori Nedeljnika. Analizirali smo posledice rata u Ukrajini na Srbiju i Balkan.
MARKOVIĆ – Da li Putin veruje da može da obnovi SSSR makar do granica triju velikih slovenskih država, Rusije, Ukrajine i Belorusije (možda i Kazahstana)? Koliko Ukrajinaca bi se opredelilo za to, pogotovo posle ovih nedaća? Naravno, Rusija je premoćna sila. Ona može da neko vreme vodi svoju politiku i bez međunarodne podrške. Možda može da natera Ukrajince da se povinuju. Ali dokle i po koju cenu? Velika istorijska analiza Predraga J. Markovića u novom Nedeljniku.
LALIĆ – „U naciji u kojoj je 99 odsto ljudi bilo protiv agresije na nas same 1999. godine, a makar 90 odsto protiv napada na Irak 2003, nije normalno da 80 odsto građana, kako je precizno izračunao predsednik države, bude za invaziju na Ukrajinu. Naš antiimperijalizam nema ništa protiv imperijalizma, već isključivo protiv američkog imperijalizma“, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.
SMAJLOVIĆ – „Neću da se pravim da ne vidim ‘slona u sobi’, što je engleski idiom za problem koji svi vide ali se neki prave da ga nema. Ovo što Rusi rade u Ukrajini zove se agresija. Nema tu neke velike mudrosti, nije za to potrebno naročito poznavanje prava i spoljne politike“, počinje kolumnu u novom Nedeljniku Ljiljana Smajlović.
JERGOVIĆ – „Prije nego što nastupi poraz, ili prije nego što slučajno naiđe pravda, ubojice se sklone, i nastupa vrijeme osvete nad onima koji su ni krivi ni dužni. Koliko god da je krvav i s ljudske tačke gledišta tragičan, sa zemaljskog i Zemljinog je stanovišta rat neki nevažan površinski fenomen. Rat ljudi je nešto što jedva da uznemiri sve to drveće i travu, te planine i tu geološki postavljenu, rijekama podijeljenu vječnost, ispričao je Miljenko Jergović za Nedeljnik povodom nove knjige „Trojica za Kartal“, u kojoj se autor vraća u rat i opkoljeni grad.
STOJKOVIĆ – Građani su vrlo rizikovali devedesetih, kada su izlazili na proteste, borili se za promenu, da sistem postane drugačiji. Jesmo dobili nešto drugačije, ali se nije promenio odnos političara prema građanima. Iznevereno je mnogo toga. Demokratiju nismo zaživeli u punom smislu. Civilno društvo nije uključeno u sistem politika, a to je od krucijalne važnosti, ispričala je u intervjuu za Nedeljnik profesorka Biljana Stojković, kandidatkinja za predsednicu Srbije
KUDA IDEMO – Nova (stara) vlast i izvestan kraj pandemije mogli bi ove godine značajno da promene paradigmu ekonomske politike. Vlada bi, umesto menadžera, morala ponovo da okupi reformatore, a predsednički intervencionizam morao bi da ustupi mesto mehanizmima i institucijama tržišta. BDP može održivo da raste samo povećanjem produktivnosti, konkurentnosti uz nesmetan rad institucija a ne preraspodelom budžetskog novca. Velika ekonomska analiza Miše Brkića u novom Nedeljniku.
Tagovi
