U Srbiji se protiv nezavisnih novinara i aktivista vode istrage zato što ugrožavaju moć srpskog predsednika Aleksandra Vučića. Iz EU nema kritika, jer tamo Vučić ima jednog vatrenog pobornika, piše magazin Špigel.
„Nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić proglasio trijumfalnu pobedu. Na parlamentarnim izborima krajem juna, njegova desnonacionalno-konzervativna Srpska napredna stranka (SNS) osvojila je tri četvrtine poslaničkih mandata. No, Vučičevo radovanje fantastičnom rezultatu nije dugo trajalo. Jer, od izbora, Srbija se ne smiruje“, piše Špigel, a prenosi Dojče vele.
Podseća se da su početkom jula danima trajali protesti na kojima je delom bilo nasilja.
„Povod su bili drastično povećanje broja inficiranih koronom i loše predsednikovo i vladino upravljanje krizom. Krajem jula su hiljade lekara u jednom otvorenom apelu izrazile protest zbog loše zdravstvene politike vlasti i zatražile ostavku kriznog štaba za koronu“, navodi se u tekstu.
Istovremeno su, navodi Špigel, mediji otkrili detalje afere oko trgovine oružjem sa Jermenijom, koja je na unutrašnjepolitičkom planu pokazala „sve dimenzije korupcije i organizovanog kriminala i donela Srbiji dilpomatski konflikt sa Azerbejdžanom“.
„Tome treba dodati i ogorčenje dela javnosti zbog izbora: tokom predizborne kampanje i za vreme glasanja bilo je velikih povreda pravila i pokušaja falsifikovanja, a ionako su gotovo sve opozicione stranke bojkotovale izbore“, navodi se.
„Vučić ne podnosi kritiku„
„Predsednik Vučić je u toj, za njega škakljivoj, situaciji, počeo i sa napadom na ostatke sloboda u Srbiji. Od kraja jula, srpske vlasti vode istragu protiv gotovo 40 nevladinih organizacija i nezavisnih medija, kao i protiv dvadesetak pojedinaca zbog sumnje na pranje novca i mogućih veza sa terorizmom. Konkretne optužbe na račun okrivljenih – nisu navedene“, piše Špigel.
Magazin navodi da su među njima dve najznačajnije nevladine organizacije – Helsinški komitet u Srbiji i Beogradski centra za ljudska prava, kao i investigativne novinarske mreže Birn, Cins, i Krik, „koje su proteklih godina otkrile brojne afere Vučićevog režima sa korupcijom i zloupotrebom vlasti“.
„Aleksandar Vučić je čovek željan moći, sa nezajažljivom žeđi za posedovanjem još veće moći i kontrole. On teško podnosi svaku kritiku. Napadi na nezavisne nevladine organizacije i novinarske mreže odvijaju se po scenariju drugih autokrata poput Putina, Erdogana ili Orbana“, kaže o pozadini tih istraga bečki politolog i specijalista za Zapadni Balkan Vedran Džihić.
Kao predsednik države, Vučić poseduje samo mala ovlašćenja. Ali, faktički neograničeno vlada Srbijom. Njegovu moć pojačava i to što su srpske opozicione stranke rascepkane, uglavnom nemaju kredibilitet, i delom pokušavaju da preteknu Vučića – zdesna, piše u tekstu.
„Prava pretnja za srpskog predsednika su novinarske mreže protiv kojih se trenutno vodi istraga. Njihove objave su uvek izazivale ogorčenje društva i mobilisale ljude da demonstriraju. Iz EU ili diplomatskog Berlina koji je posebno aktivan u regionu Zapadnog Balkana, još nije bilo javne kritike zbog istrage o pranju novca. Za Brisel i Berlin je najvažnije da ne izgube Srbiju kao partnera u rešavanju konflikta na Kosovu“, zaključuje se.
„EU mora da stane iza demokratskih snaga“
Tome treba dodati i da srpski predsednik u EU ima otvorenu podršku Orbanove partije Fides; ta stranka i Vučićeva SNS su članice EVP. Mađarski premijer je jedan od najvatrenijih zagovornika brzog prijema Srbije u EU. Orban se nada da će tako biti ojačana iliberalna protivteža Briselu, piše Špigel.
„Projekat iliberalne evropske alijanse je u suštini protivan EU i demokratiji. Zato treba da bude jasno da taktiziranje i pragmatično ophođenje sa novim autokratama neće da ih ukroti i preobrati u demokratiju. Za kraće ili duže vreme, EU će morati da stane na stranu slobodarskih i demokratskih snaga u Srbiji ili će izgubiti deo legitimiteta“, kaže Džihić.
Dodaje se da je u međuvremenu Vučić obznanio da se zbog pranja novca vodi istraga i protiv četvorih ministara aktuelne vlade. Imena – nije naveo.
„Jedan od njih bi trebalo da bude ministar finansija Siniša Mali, koji simbolički predstavlja korupciju u Srbiji. Mali je između ostalog umešan u aferu oko velikog projekta sa nekretninama u Beogradu vrednog milijarde, i poseduje 24 luksuzna stana na bugarskoj obali Crnog mora čije poreklo ne može da objasni. To do sada za njega nije imalo nikakve političke posledice“, piše Špigel.
Tagovi
