Kako evropska turneja predsednika Kine Si Đinpinga, prva u poslednjih pet godina, polako odmiče, zapadne zemlje starog kontinenta prijavljuju sve veći broj optužbi o navodnim obaveštajnim aktivnostima i špijuniranju u korist Kine, piše Gardijan.
U Nemačkoj, saradnik Maksimilijana Kraha, krajnje desničarskog poslanika u Evropskom parlamentu iz redova AfD-a, uhapšen je pod sumnjom za špijunažu, dok je nešto ranije troje nemačkih državljana uhapšeno sa sličnim obrazloženjem – odavanje poverljivih informacija Kini.
U međuvremenu, u Velikoj Britaniji procurelo je oko 270.000 podataka o platnim spiskovima koji uključuju imena, bankovne podatke i adrese sadašnjih i bivših pripadnika britanske vojske, za šta se veruje da su odgovorni kineski hakeri.
U Belgiji, vlasti su u januaru pokrenule krivičnu istragu protiv političara Frenka Krejelmana, nakon što su istraživanja Fajnenšel tajmsa, Der Spiegla i Le Monda ukazala da je on nekoliko godina služio kineskoj obaveštajnoj službi.
Stručnjaci u ovoj oblasti za Gardijan kažu da nedavno povećanje hapšenja i istraga odražava promjenjivo raspoloženje Evropljana prema Kini.
„Mnoge ove aktivnosti su postojale već neko vreme“, rekao je viši analitičar u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala Martin Torli. „Zemlje su sada prinuđene da se suoče sa tim, iako će biti teško suočiti se kada u isto vreme tržište i lanci snabdevanja donekle zavise od Kine“.
Nemački poslanik i bivši vojni oficir Roderih Kizeveter, rekao je da su nemačke tajne službe upozoravale „nekoliko godina“ na pretnju iz Kine, ali „upozorenje se namerno nije čulo“.
On je rekao da bi nedavna hapšenja u Nemačkoj poslala „jači signal“ da su bila najavljena pre nego što je kancelar Olaf Šolc otišao u Peking u aprilu. Umesto toga, oni su objavljeni nekoliko dana nakon Šolcovog povratka u Nemačku.
Najdžel Inkster, bivši zamenik šefa MI6, kaže da je Evropa od 2019. godine u većoj meri usredsređena na pretnju kineske obaveštajne aktivnosti.
„Kompleksnost evropsko-kineskog odnosa je takva da se čini da je gotovo neizbežno da ćemo videti povećanje kineske aktivnosti, kako direktne špijunaže, tako i operacije uticaja“, rekao je on.
Inkster je rekao da su protesti u Hong Kongu, kršenje ljudskih prava u Sinđangu, podrška Kine Rusiji u ratu u Ukrajini i zabrinutost oko ekonomskih poteza Kine izoštrili fokus evropskih agencija na obaveštajne radnje druge najmnogoljudnije zemlje na setu.
Stručnjaci veruju da kineski špijuni imaju tri glavna prioriteta. Jedan je da oblikuju političke i ekonomske trendove u skladu sa interesima Kine, drugi da prikupe informacije o „osetljivim“ industrijama drugih zemalja, a treći je praćenje dijaspore, posebno manjinskih grupa kao što su Tibetanci, Ujguri i Hongkonžani.
„Kada su u pitanju inostrani državljani, kineski špijuni imaju nekoliko ciljeva“, kaže Torli. „Da preduprede kritiku, da se dodvore pojedincima tamo gde bi to moglo biti korisno za prikupljanje obaveštajnih podataka. Rezultat je da se mnoge grupe u dijaspori suočavaju sa pretnjom ksenofobije kada se odnosi sa Kinom pogoršavaju, ali i sa povećanim rizikom da budu na meti kineskih partijskih vlasti“.
Tagovi
