Hrvatska je jučerašnjim izborima promenila predsednika. U Pantovčaku više neće sedeti Kolinda Grabar Kitarović, već Zoran Milanović, ali će period koji je doskorašnja predsednica provela na toj funkciji ostati u sećanju svim građanima regiona i po ispadima Grabar Kitarović.
Kako i doliku, u istupima bivše predsednice prvo ćemo se osvrnuti na politiku, a kultura, sport i vremenska prognoza iako sadržajniji, dolaze kasnije.
Kolinda Grabar Kitarović je malo manje od deset puta javno govorila o tome da je Jugoslavija bila „sa pogrešne strane Gvozdene zavese“.
Mislili su krajem oktobra 2014. godine, kada je to prvi put spomenula, da neko ko je magistrirao međunarodne odnose ne može biti ozbiljan, ali je hroničar političkih budalaština sa ovih prostora i kolumnista N1 Boris Dežulović prilježno analizirao i izbrojao sedam prilika u kojima je Grabar Kitarović tu priču o „pogrešnoj strani“ ponavljala.
I u Poljskoj, gde su bili zbunjeni oni koji su sanjali da žive u Jugoslaviji i u Bukureštu, kada je govorio o „zajedničkom željeznom iskustvu“ Rumunije i Hrvatske i još nekoliko puta javno i ko zna koliko puta kada kamere nisu uključene.
A osim zavesa, politički kontekst u njenom slučaju dobijale su i čokoladice.
Kao onda kada je podelila one „srpske“ u „hrvatskom paketu“, ili kako ih je sama posle nazvala „one sporne“.
Tako je nervirala i jugonostalgičare i domoljube, svakog na prigodan način.
Kada je na jednoj od ceremonija prekršila protokol i stala na mesto Angele Merkel kako bi bila bliže Trampu, iznervirala je i one koji izbegavaju „domaću političku radinost“.
Ipak, domoljubima se ulagivala javnim slušanjem, a neretko i pevanjem pesama Marka Perkovića, a njeno izvođenje stihova koji pozivaju da se „pune puške samokrese“, bilo je degutantno i u smislu sadržaja i u smislu tonaliteta.
Ako pevanje „tradicionalnih i rodoljubivih pesama“ nije deo kulture, onda balet i izvođenje „Labudovog jezera“, svakako jeste. Bivša predsednica Hrvatske može da se pohvali da je imala jedan poklon u „Labudovom jezeru“. Bila je na predstavi i nakon njenog završetka, bez ičijeg poziva se popela na binu i poklonila se sa akterima. I tom prilikom uzela od njih cveće…
Prelazimo na sportske teme.
Očigledno je jedno od nepisanih pravila u Pantovčaku da se predsednik bavi fudbalom čak i ako ga ne razume. Od navijača, preko lokalnih pitanja, do Mundijala.
Nakon nereda na fudbalskim utakmicama, Grabar Kitarović je bila oštra – „Za nerede na utakmicama krivi su orjunaši“
Organizacija jugoslovenskih nacionalista ne postoji od 1929. godine, pa nije jasno na koga je tačno Kolinda mislila.
Imala je i nekoliko ispada u vezi sa domaćim fudbalom, kada je Rijeku nazvala filijalom srpskih klubova.
Ipak, najbolji momenat čitavog njenog mandata dogodio se nakon finala Svetskog prvenstva. Ako je građanima Srbije ikada bilo drago što nisu kao Hrvati u fudbalu, to je bilo posle utakmice Francuska – Hrvatska u Rusiji.
Slika govori više od reči. A zlonamerni će reći da se ovo kamera malo nakrivila.