(Beta) – Suočene s potrebom za većim količinama vakcina, zemlje Evropske unije ne odbacuju mogućnost nabavke ruske vakcine Sputnjik V, koja je uprkos početnom skepticizmu u naučnim recenzijama ocenjena pozitivno, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.
Međutim, nedavno se i sama Rusija, usled ograničenih proizvodnih kapaciteta, suočila s nestašicom vakcina i opredelila za proizvodnju u inostranstvu, pišu svetski mediji.
Nemačka i Francuska pregovaraju s Rusijom o kupovini vakcina Sputnjik V nakon što su u nekoliko evropskih zemalja obustavljene Astrazenekine vakcine za mlađe od 60 godina, navodi Tajms.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Emanuel Makron i ruski predsednik Vladimir Putin u utorak su na videokonferenciji raspravljali o mogućnosti kupovine ruske vakcine.
Ranije su, dodaje londonski list, Italija, Francuska, Španija i nemačka pokrajina Bavarska navedene kao moguće lokacije za proizvodnju Sputnjika u EU.
Merkel se prošle sedmice direktno osvrnula na Sputnjik rekavši da misli da bi trebalo koristiti bilo koju vakcinu koje je odobrilo evropsko regulatorno telo za lekove.
Evropska agencija za lekove (EMA) je u martu pokrenula reviziju Sputnjika, što je, ističe Tajms, ključni korak ka odobrenju prve nezapadne vakcine protiv koronavirusa koja će se koristiti u 27 zemalja članica EU.
Iako je nemačka vlada potvrdila da je otvorena za korišćenje vakcine Sputnjik V ako i kada je odobri EMA, Francuska je znatno opreznija, piše Gardijan.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv Le Drian optužio je nedavno Rusiju i Kinu da koriste svoje vakcine kako bi stekle uticaj u inostranstvu.
„U smislu načina na koji se njom upravlja, (vakcina Sputnjik V) više je sredstvo propagande i agresivne diplomatije nego sredstvo solidarnosti i zdravstvene pomoći“, rekao je Le Drian za radio Frans info.
Tijeri Breton francuski komesar EU, koji je na čelu radne grupe za vakcine u Evropskoj komisiji, kazao je da EU „apsolutno nije potreban Sputnjik“ budući da „ima kapacitet da isporuči 300 do 350 miliona doza“ do kraja juna.
Proizvođač Sputnjika V odgovorio je agresivno na Tviteru: „Ako je to zvanični stav EU molimo vas da nas obavestite da nema razloga za nastavak odobrenja EMA-e zbog vaših političkih pristrasnosti“.
Ipak, naglašava list, stručnjaci EU trebalo bi da posete Rusiju u aprilu da bi proverili rezultate kliničkih ispitivanja i pregledali proizvodni proces.
Ruski proizvođači do sada nisu uspeli da povećaju domaću proizvodnju kako bi zadovoljili potražnju u zemlji i inostranstvu, ali je vlada saopštila da je postigla sporazume o proizvodnji ruskih vakcina s još 10 zemalja.
Moskva je istakla da do kraja juna namerava da proizvede 178 miliona doza Sputnjika V i da se nada da će do tada vakcinisati 30 miliona Rusa, ostavljajući na raspolaganju za izvoz mogućih 118 miliona doza.
Rusija je registrovala svoju vakcinu u avgustu pre velikih kliničkih ispitivanja, što je izazvalo početne strahove u pogledu njene sigurnosti. Ipak, recenzije su od tada uglavnom pozitivne, a medicinski časopis Lanset objavio je rezultate koji pokazuju da je vakcina sigurna i da je više od 90 odsto efikasna.
U međuvremenu je, javlja Rojters, i Austrija u razgovorima s Rusijom o kupovini milion doza vakcine Sputnjik, kako je u utorak potvrdio ured kancelara Sebastijana Kurc.
Konzervativni austrijski čelnik je na udaru opozicionih stranaka jer njegova vlada nije kupila toliko vakcina protiv koronavirusa koliko je mogla imati prema kolektivnoj shemi EU o kupovini.
„Ne sme biti geopolitičkih žmigavaca u vezi s vakcinama“, rekao je Kurc u saopštenju koje je objavila njegova kancelarija, dodajući da je Austrija u razgovorima s Rusijom, a Moskva joj je ponudila prodaju milion doza od aprila.
„Jedino što se mora računati da li je vakcina efikasna i sigurna“, rekao je austrijski kancelar.
Posle početka kampanje vakcinisanja u EU koja zaostaje za drugim zemljama poput Velike Britanije, neke članice i regioni već su kupili ili razmišljaju o kupovini ruskih ili kineskih vakcina, pojašnjava Rojters, dodajući da su Mađarska i Slovačka, već kupile doze Sputnjika, iako je samo Mađarska počela da ih koristi.
U Slovačkoj je to pitanje toliko kontroverzno da je izazvalo političku krizu, ističe Rojters.
Rusija je s mnogo pompe pohvalila izvoz svoje domaće vakcine Sputnjik V u Latinsku Ameriku i Afriku, pa čak i u nekim zemljama Evrope, nazvavši je rešenjem usled nestašica širom sveta. Međutim, bila je manje glasna o činjenici da i sama uvozi vakcine, piše Njujork tajms.
Ruska vlada nedavno je ugovorila proizvodnju Sputnika V s južnokorejskom kompanijom koja je vakcine već poslala u Rusiju, a isto planira da učini i s kompanijom iz Indije. Uvoz, za koji se očekuje da će se povećati u narednim sedmicama i mesecima, mogao bi pomoći Rusiji u nadvladavanju sporog vakcinisanja kod kuće.
To, prema oceni njujorškog lista, ilustruje da se čak i zemlje čiji su naučnici dizajnirali uspešne vakcine oslanjaju na prekograničnu trgovinu za zalihe doza.
Dodatni problem je i sve veći nacionalizam vakcina zemalja s proizvodnim kapacitetom, pa zbog povećanog broja novozaražennih slučajeva u svojim zemljama, zaustavljaju isporuku vakcina naručenih za inostranstvo.
Ruska kampanja vakcinisanja, dodaje Njujork tajms, daleko zaostaje za kampanjom većine evropskih zemalja i SAD i do sada je 4,4 odsto od ukupnog broja Rusa primilo barem jednu dozu vakcine.
Kremlj je tek prošle sedmice prvi put priznao da je nestašica vakcina odigrala ulogu u odluci Putina da odgodi vlastitu vakcinaciju.
Manje količine Sputnjika V koje je osigurala Rusija sada koristi više od 20 zemalja, uključujući Argentinu, Mađarsku, Boliviju, Alžir, Paragvaj i druge.
Ruski zvaničnici su rekli da će većina potražnje za Sputnjikom V u drugim zemljama biti ispunjena proizvodnjom u inostranstvu, navodi Njujork tajms.
Tagovi
