Pisali smo u Nedeljniku o prvenstvu Srba i Srbije u dobrim stvarima. Nažalost, prednjačili smo i u nekim lošim. Ovih dana je samit o klimatskim promenama u Glazgovu pokazao da je ceo svet suočen sa klimatskim i ekološkim izazovima bez presedana u ljudskoj istoriji. Mi Srbi smo već počinili mnoge ekološke greške.
Jedna od glavnih tema na ovom samitu bila je zaustavljanje krčenja šuma. Velike šume, pogotovo tropske prašume, najbolje čiste vazduh i skladište gasove staklene bašte. Decenijama se krče, što za širenje farmi, što za puteve i naselja, što zbog građe.
Srbija ima velika iskustva sa uništavanjem šuma. Toliko ih je bilo, da se centralni deo ove zemlje zove Šumadija. Možda je do 80 odsto Beogradskog pašaluka bilo pokriveno drevnom hrastovom šumom. Francuski pesnik i putopisac Lamartin je to nepregledno zelenilo nazvao „okean srpskih šuma“. Po nekim autorima, svako deseto mesto u Srbiji nazvano je po nekom drvetu. Šume su mnogo pomogle u vaskrsavanju srpske države. Ne samo da je Prvi srpski ustanak počeo u šumi, nego su srpski poslovni ljudi svoj imetak zasnivali na izvozu svinja, koje su se hranile bez ikakvog troška, neiscrpnim hrastovim žirom. Ami Bue piše kako svinje žive po šumama u tolikom broju da ni vlasnici ne znaju koliko ih ima.
Knjaz Miloš je dozvolio zauzimanje neobrađene zemlje i šuma. Srbija je postala magnet za stanovništvo regiona. Za osam decenija pre 1912. godine, četiri puta je uvećala broj svojih žitelja. U nju se više uselilo ljudi nego što je 1834. godine imala stanovnika. Samo su Severna Amerika, Australija i Novi Zeland imali takve ili veće stope rasta stanovništva. Kao u Oklahomi i Oregonu, došljaci su mogli da zauzmu zemlje koliko su uspeli da iskrče. Pomenuti Lamartin takođe poredi srpske šume sa Severnom Amerikom. Mnoge srpske porodice pričaju istu priču kao što je ona o mom pretku Marku Marčiću. On je došao u Šumadiju, isekao šume koliko je mogao, i zasnovao porodicu. Ti došljaci su najčešće imali brojno potomstvo, koje je preživljavalo u većoj meri nego u okruženju, jer kneževina Srbija nije znala za glad.
Ceo tekst objavljen je u vanrednom, svečanom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od srede, 10. novembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju novi broj Njujork tajmsa na srpskom
Tagovi
