Poslednjih noći Nikola Jokić igra u prošlogodišnjoj formi. U kontinuitetu preuzima odgovornost i radi stvari koje njemu i njegovoj ekipi donose momentalnu korist. Ne libi se da šutira, a opustio je ruku i u dodavanju. Kako sezona bude odmicala, mogao bi centar Denver Nagetsa da prebaci prošlogodišnji pik forme.
Čini se da je sporiji početak sezone povezan sa obavezama u reprezentaciji tokom leta i da je Jokić u prvih desetak utakmica zapravo bio samo umoran. On retko govori o reprezentaciji dok traje sezona, ali je u intervjuu za Glas Amerike bio otvoren po pitanju novog selektora, ali i svojih letošnjih iskustava.
„Uvek tvrdim isto – Srbi ne vole, ili makar ne vole toliko, košarku, već vole da pobeđuju“, istakao je Jokić.
„U tome je najveća greška među nama, ali to je na neki način i dobra stvar, jer želiš da pobediš. To peto mesto je sigurno bio neki naš maksimum kada se uzme u obzir ono što smo mi tamo pokazali. Da li je trebalo da pobedimo Argentince? Oni su ljudi bili u finalu, igrali su stvarno fenomenalno, nisu iznenadili samo nas, već i mnogo veće ekipe od nas. Pogledajte sastave koji su bili tamo, jedan MVP (NBA lige) – Janis… bukvalno grupu nisu prošli.
Svetsko prvenstvo je drugačiji sistem, jedna utakmica odlučuje o prolazu. Uvek se kaže da su prva utakmica i četvrtfinale najvažniji, mi smo izgubili to protiv Argentinaca, ali eto. Mislim, izgubili smo i protiv Španaca, tako da možda je to bila neka prekretnica. Španci su nas možda iznenadili tom nekom odbranom pola zona – pola čovek, gde su Bogdana (Bogdanovića) na neki način zaustavili, u stvari nisu nama dali da igramo kako mi igramo“.
Jokić ističe da ne postoji rečenica „mogli smo bolje“.
„To što pokažes, to si ti, nema tu šta. Kao, mogli smo bolje… pa što nisi onda bolje radio… Da li mi treba da nešto dokažemo ili ne dokažemo, stvarno ne znam, ali reprezentacija je za sve nas, za ceo narod, svetinja – i svi ljudi koji nas gledaju, vide u nama možda neke njihove želje da budemo pobednici, da stavimo Srbiju na neki glas“, objašnjava Jokić.
Isto tvrdi i za Denver…
„Denver kao Denver… mislim da igramo dobro, skor koji imamo, drugi smo na tabeli, možda smo imali neki malo lakši raspored, ili pobedili utakmice u kojima smo možda iznenadili. Recimo, pobedili smo Filadelfiju kod kuće posle 19 razlike zaostatka u poslednjoj četvrtini. Ne samo što su svi podjednaki, nego ima i nekih, da kažem ‘iznenađenja’. Dalas igra stvarno fenomenalno… ti trejdovi koji su se desili (letos), Klipersi su stvarno jedna moćna ekipa, Lejkersi su prošle godine bili niko, a eto sad su prvi na tabeli. Onda Golden Stejt, koji je bio prvi, sad je bukvalno poslednji. Tako da veoma je interesantno, mislim da će da bude zanimljivo.“
A očekivanja do kraja sezone?
„Da dođemo tamo gde smo bili. Ako možemo da napravimo korak napred, to će značiti veliku stvar za tim, za klub, za svakog od nas individualno. Ako napravimo veći iskorak, biće super. Svi kažu da imamo velike šanse, ali videćemo. Ja ne slušam mnogo šta pričaju, fokisiram se na sebe i svoj tim.“
Tagovi
Dejan2019
U pravu je, ali samo donekle. Dobro bi bilo da se zaista radi samo o pobeđivanju. To je ipak čista stvar. Srbi, zapravo, najviše vole da ponize i omalovaže protivnika. Bora Čorba je pevao: "Radimo ih ko volove, dajemo im golove." Neretko se i komentatori sportskih događaja zaborave pa izuste i po neku reč o navodnom poniženju gubitnika. To je najudaljenije od sportskog duha. Ovo naročito važi za kolektivne sportove sa loptom, gde još uvek ponešto možemo da postignemo. I tu je ova potreba da se protivnik izsmeje najočiglednija i najmotivišuća za učvršćivanje kolektivnog duha. Da nije ovog ne baš sjajnog dodatka, voljni momenat bi nam bio mnogo slabiji. A sa njim ionako slabo stojimo, pa nas zato skoro i nema u individualnim sportovima, naročito ne među onima gde nema lopte, koja svojim krtetanjem, deluje stimulativno sama po sebi.
savin mali
Ko kaže da srbi ne vole košarku , ne lupaj molim te .....pa svaki normalan covek voli sport