Nas samo ova deca mogu da spasu. Kao što su nas i spasla 15. uveče.
Mi to čak i ne razumemo. Pošto ni njih ne razumemo.
Davno sam negde pročitao da je generacija Z, o njoj ovde pričamo, drugačija od svih prethodnih, ne zbog društvenih mreža ili interneta (čemu su se svi prilagodili ili odrasli u tome) već zbog – igrica.
To – gejming generacija.
I kad analiziraš studente: oni bukvalno igraju igricu! Šta to tačno znači?
Prvo, imaju neviđenu disciplinu. Klasičnu gejmersku. Drugo, ne pale se na laži, pošto toga nema u igricama.
Bio sam najbolji u basketu, ovome, onome. Burazeru, koliko je to poenta? Jesi li pobedio negde, igrao?
Ovo nije film ili serija u kojoj smo mi odrasli, već se vidi ko kako igra. I svi su zajedno.
Čak i teritorijalno, gde se povezuju regionalno, kao Balkanci. Oni se ne sećaju Jugoslavije, već je jedan igrač u Solunu, a drugi u Ljubljani.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 20. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
