Srbija je bila nepreciznija u napadu, slabija u „tuči“, lošija u… Na kraju je pobedila samu sebe: Kako se izduvao naš košarkaški balon

Kao nasilno izduvan balon.

„Tamo gde su pocepane mrežice i faulovi koje sam vičeš, ali to nikada ne radiš jer je sramota.“

E tamo, gde su uzdasi željni zlata naduvali balon snova, praznina je koju dele svi koji su se nadali. Svi koji su s pravom verovali i koji su sada, s potpunim pravom, razočarani.

Košarkaši Srbije zaustavljeni su u četvrtfinalu Mundobasketa. Košarkaška reprezentacija Srbije poražena je u četrtfinalu Mundobasketa od selekcije Argentine rezultatom 97:87.

Jači su, sa većom vatrom u srcu i nižom temperaturom u glavi, bili Argentinci. Fakundo Kampaco i Luis Skola. I zato su u polufinalu.

Srbija je bila… lošija. Kao i protiv Španije – slabija u „tuči“, nepreciznija u šutu, malo ležernija, a malo zbunjenija u napadu, neuigranija u odbrani.

Srbija je bila lošija od sebe.

Znamo da koga hoće i bik može da mu se oteli, znali smo da će Kampaco, Laprovitola i banda argentiskih bekova da se igra crvenih rukavica, da će Skola i Delija da uvaljuju laktove, da će da šutiraju do iznemoglosti i da bi moglo da ih krene.

Ali smo znali i da im ništa to neće vredeti ako budemo mudri i čvrsti.

I samo to nismo bili.

Ako je ova reprezentacija zaista „tim Bogdana Bogdanovića“, kao što su nekada neke reprezentacije bile timovi Aleksandra Đorđevića, to nije značilo da neko još ne bi trebalo da iskoči, da napravi korak više, da pogura gde je potrebno.

Na Eurobasketu pre dve godine, Bogdanović je takođe bio lider, ali su u različitim utakmicama znali da zablistaju i Stefan Jović i Vladimir Lučić i mnogi drugi.

Srbija pod vođstvom Aleksandra Đorđevića do sada nije vezala 80 minuta ovako beskrvne košarke i tu je iluzorno govoriti o bilo kakvoj statistici – iako ona nikada ne laže – jer 13 skokova više koje je napravila Srbija ne vrede ništa. Kao ni četiri ubačene trojke manje, a čini se da su ih Argentinci ubacili makar 20 više.

Pogađali su danas Fakundo Kampaco, a i Riki Rubio pre dva dana u talasima, preko ruke i preko druge ruke, i preko obe ruke o tablu, ali nas nisu oni pobedili.

Pobedili smo se sami, a uzroci toga, nažalost ne mogu biti poznati onima koji nisu deo svlačionice.

Razvijaju se odmah teorije zavere, povlače paralele sa 2005. godinom, ali treba biti oprezan sa reakcijama i izjavama. To, naravno, važi i za direktne aktere neuspeha na Mundobasketu. Neuspeha – jer Srbija je bila favorit. Fudbalska reprezentacija Brazila pred svaki Mundijal razmišlja samo o zlatu, tako je kada si najveći.

I zato bi akteri trebalo da govore o uzrocima, a ne o posledicama.

Nemanja Bjelica je rekao da je igrao kao g…o, Bogdan Bogdanović je rekao da je profesionalac i da voli, bre, da igra košarku i da igra za Srbiju, ali je pitanje da li ćemo dobiti još nekoliko takvih, iskrenih izjava.

Kada se ovaj rezultat na Mundobasketu sabere sa rezultatima mlađih selekcija, jasno je da smo se tokom ovog leta košarkaški oduzeli.

To što znamo da sabiramo, ne znači da ih ne volimo, jer ne možeš da se razočaraš ako nešto ne voliš. Znate već…