Aleksandar Vučić ide utabanim stopama mađarskog premijera Viktora Orbana i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, naravno u dužnim proporcijama. Moglo bi se reći da je predsednik SNS-a u dobroj meri prilagodio srpskim uslovima sve metodologije vladanja i vođenja izbornih kampanja od dvojice “izbornih autokrata”, od načina vođenja države, korišćenja državnih resursa, igranje na više stolova i miksovanje populizma, suverenizma, nacionalizma i klerikalizma.
Rezultati parlamentarnih i beogradskih izbora neodovoljivo podsećaju na ono što se događa već duže vremena u Mađarskoj i Turskoj. Kao što Fides i AKP dominiraju u Panonskoj niziji i Anadoliji a “štucaju” u Budimpešti i Istanbulu (i Ankari), gde su izgubili poslednje izbore, tako i SNS dominira na republičkom nivou, ali mora da pozove “pojačanja” iz Republike Srpske za beogradske izbore. I to je još jedna sličnost Vučića sa Orbanom. I jedan i drugi obilato koriste glasove etničkih Srba odnosno Mađara u okolnim zemljama, pošto su dali državljanstva.
Dobra vest ovih izbora je rezultat, uslovno rečeno, proevropske opozicije koja je postala ozbiljna politička snaga prvi put od Vučićevog preuzimanja vlasti. Rezultat ujedinjenog dela opozicije pokazao je nedvosmisleno da je ukrupnjivanje političkih snaga jedini mogući put za smenu režima.
Verovatno su neki ostali razočarani jer su se nadali boljem rezultatu koalicije Srbija protiv nasilja , ali sa više-manje četvrtinom osvojenih glasova, konačno imamo ozbiljnu opoziciju SNS-u i što je još važnije kredibilnu alternativu u očima evropskih partnera.
Bilo je mnogo kritika na račun EU i SAD u prethodnom periodu zbog pragamtičnog odnosa prema Aleksandru Vučiću. Neke od tih zamerki su bile opravdane, neke neopravdane, ali da bi Brisel, Berlin, Pariz i Vašington mogli da imaju drugačiji stav potrebna ima je verodostojna alternativa. Ako koalicija Srbija protiv nasilja postane jedan politički subjekt, onda će u našoj zemlji zapadni partneri imati s kim da rade.
Druga pozitivna vest sa upravo završenih izbora je rezultat politčkih snaga pod okriljem Kremlja, SPS, Nacionalno okupljanje i koalicija Branimira Nestorovića. Svi zajedno su osvojili manje od 15 odsto glasova, odnosno manje od broja glasova koji su SPS, Dveri i Zavetnici dobili na prethodnim izborima.
Rezultat koalicije pneumologa Nestorovića, poznatog po definisanju Kovida-19 kao “najsmešnijeg virusa” nije iznenađenje, štaviše to je trend koji pokazuje da je Srbija evropska zemlja. I u državama članicama EU, kao i u Turskoj, postoje stranke koje imaju podršku nekoliko procenata građana koji su okoreli antivakseri i veruju da je Zemlja ravna ploča.
Loša vest je da smo tamo gde smo bili 1990. godine. Ako pogledate rezultate prvih višestranačkih izbora u Srbiji posle Drugog svetskog rata videćete da se nismo pomerili. Na pomenutim izborima SPS Slobodana Miloševića je dobio isti procenat glasova kao i Vučićev SNS ove nedelje, a koalicija Srbija protiv nasilja, više-manje, koliko su osvojili zbirno SPO i DS.
Tridesetri godine je prošlo, a dve Srbije su taman tamo gde su bile pred raspad Jugoslavije.
Tagovi
