Srbija je zemlja narušene demokratije. Često se mogu čuti kritike da je zemlja autoritarnih tendencija, u političkoj areni se mogu čuti, tamo gde se kritike uopšte mogu čuti, i teže optužbe koje koriste pojam diktatura. Prema pregledima međunarodnih organizacija Srbija se drži tendencije koja vlada u čitavom svetu, a ta tendencija je znatno opadanje demokratije.
Prema indeksu demokratije britanskog Ekonomista, na listi koja se izrađuje svake godine, pedantno se beleže tendencije svake zemlje u pet najvažnijih kategorija za demokratsko društvo: izborni proces i pluralizam, funkcionisanje vlade, politička participacija, politika kultura i građanske slobode.
Indeks demokratije globalno u svetu opada, ali da se na vreme evroskepticima i antizapadnjacima skine zajedljivi osmeh na licu: jedini region u kom nije zabeležen pad demokratije je Zapadna Evropa (zapravo je minimalni mogući rast od 0,01 indeksnih poena). Srbija je na 64. mestu od 167 posmatranih država i teritorija. I kao i većina država iz okruženja spada u krnje ili narušene demokratije, sa indeksom od 6,33, relativno blizu donjoj granici koja vodi u hibridne režime, gde se nalazi Bosna i Hercegovina.
Može se ova pozicija Srbije gledati iz dva ugla, po normama poluprazne ili polupune čaše. Nije to najgore društvo na svetu, među krnjim demokratijama, jer se tu na primer nalaze i Sjedinjene Američke Države, niti je region Istočne Evrope najgore mesto na svetu za demokratiju.
Ali u situaciji gde je vrlo upitno da li u našoj zemlji mogu da se održe iole „pošteni i fer“ izbori, koji bi trebalo da budu temelj demokratije, teško je govoriti o prednostima sadašnje pozicije Srbije. Kako je srpski indeks 6,33 veći od globalnog proseka od 5,23, taj iznuđeni pozitivan pogled na stvar bi glasio: „Nije loše, kako je moglo da bude.“
„Stanje demokratije u Srbiji je nepromenjeno, Srbija je po različitim indeksima smeštena od slabe demokratije do hibridnog režima što sugeriše na deficite u političkom i medijskom pluralizmu, nejednake izborne uslove i pasivne institucije“, kaže Bojan Klačar.
Ako se pred Srbijom nađe pitanje: istok ili zapad, možda je indikativno istaći da su Rusija i Kina daleko među autoritarnim režimima sa indeksima demokratije od 2,22 za Rusiju koja ima provizorno višestranački sistem, dok je jednopartijska Kina na indeksu od 2,12, što govori koliko je rusko višestranačje i parlamentarizam Potemkinovo (ili Putinovo) selo.
U poređenju sa Rusijom, dakle, Srbija je bastion demokratije. Ono što upućuje na najveće nedostatke srpskog društva, makar samo statistički, upravo bi moglo da bude poređenje sa ruskim indeksima.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 04. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
NEDELJNIK 638NEDELJNIK 638
Tagovi
