Kako se bliži dan sastanka na Ohridu, tako opada i optimizam međunarodnih predstavnika. Skeptična je i srpska zajednica na Kosovu.

Zajednica srpskih opština (ZSO), čije je formiranje dogovoreno i ratifikovano u Skupštini Kosova 2013, sada je, čini se, ključ evropskog predloga sporazuma. To je u suštini odgovor međunarodne zajednice na realnost u kojoj postizanje sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma sada nije moguće i zato nasleđe Briselskog dijaloga treba spasavati.

Na sastanku na Ohridu u subotu 18. marta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti trebalo bi da se, uz posredovanje EU, dogovore oko redosleda sprovođenja tačaka baznog sporazuma koji su strane prihvatile na sastanku u Briselu 27. februara. Pritom je tzv. implementacioni aneks, koji je sastavni deo sporazuma, pravi kamen spoticanja.

„Sudeći po atmosferi koja je kreirana u medijima i po aktivnostima visokih međunarodnih predstavnika koji se bave problemom odnosa Kosova i Srbije, logično bi bilo očekivati da će u Ohridu zaista doći do nekog napretka – ali napretka na nivou pristajanja na taj aneks puta implementacije. I to bi bilo to. A da li ćemo i kakve rezultate od toga kasnije videti – ostaje neizvesno“, kaže za DW Goran Avramović, urednik Radija Kim iz Čaglavice.

Ima li alata za sprovođenje dogovorenog?

Optimizam međunarodnih predstavnika da će se na Ohridu postići dogovor o implementacionom aneksu opada kako se dan pregovora bliži. Oko formiranja ZSO, skeptična je i srpska zajednica na Kosovu. Videla je slične diplomatske ofanzive i ranije, kao i njihov neuspeh.

„Moram da podsetim da je još 2016. tadašnji potpredsednik SAD Džo Bajden, prilikom posete Prištini, tražio od tadašnjih vlasti u Prištini da ZSO bude formirana – pa ona ipak nije bila formirana. Tako da već imamo primere odbijanja sprovođenja ZSO, čak i kada na tome insistira Amerika“, kaže Avramović.

Pa čak i da do dogovora o implementaciji dođe, to nije garancija da će se izaći iz začaranog kruga upravljanja krizama, smatra Avramović: „Bojim se da ćemo vrlo brzo nakon tog dogovora ponovo dospeti u nekakav ćorsokak. Da li je međunarodna zajednica ovoga puta spremila ozbiljne alate kojima će tretirati te situacije i koji mogu da preduprede eskalaciju – to nam još nije jasno.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.