Vesti iz Srbije sve češće govore o sukobima krijumčara ili problemima koje prave migranti. No, podaci kažu da migranti češće sami bivaju žrtve. Reporterka DW obišla je Pirot gde su nedavno migranti optuženi za napad, piše DW.
Život se u Pirotu odvija na ulici. Kafići, trgovi, pijaca – sve je prepuno ljudi. Među njima i mladići za koje se jasno vidi da nisu Piroćanci. Podižu novac sa Western Uniona ili hvataju taksi do prihvatnog centra „Četvrti kilometer“ gde su smešteni.
Hasein Hasan (25) je iz Maroka. Kaže da je u Pirot došao pre nekoliko dana preko bugarske granice.
„Maroko ima bezvizni režim sa Turskom. Mi smo tamo otišli kao turisti“, kaže nam ovaj Marokanac. „Onda smo iz Turske preko Bugarske došli za Srbiju. Ovde smo već dva dana i uskoro nastavljamo za Bosnu.“
Sa prijateljem uopšte nema nameru da ide u prihvatni centar – spavaju u šumi nadomak Pirota pa će brzo dalje.
Na pitanje zašto je napustio Maroko i kuda se zaputio, Hasein sa osmehom kaže da sa završenim ekonomskim fakultetom nije mogao da nađe posao. Krajnji cilj mu je Španija, tamo će naći posao.
Piroćanci pomažu mladićima
Piroćanci ne obraćaju naročitu pažnju na ove mladiće. Kao da su oduvek tu. Neki kažu da nedavni događaj u kome su migranti nožem ranili dvojicu Piroćanaca u kafiću u centru grada nisu razlog da budu neprijateljski nastrojeni prema njima.
Početkom septembra je javljeno da su dvojica meštana lakše povređena kad je grupa migranata navodno upala u kafić.
„Oni se po gradu slobodno šetaju. Kupuju u kineskim prodavnicama potrepštine, koriste česme po vrućini, i odmaraju u hladovini“, kaže nam jedan stariji Piroćanac.
Jedna prolaznica zapazila je da građani pomažu migrantima. „Ja ne mogu to da osuđujem, to su ljudi. Naravno, i među njima, kao i među nama, ima različitih ljudi. Mislim da su to mladi ljudi koji traže bolji život.“
To da građani ovog malog mesta na jugu Srbije pomažu migrantima, rekao je i načelnik policijske uprave ovog grada. Prema njegovim rečima, taksisti ih snabdevaju hranom i potrepštinama u improvizovanim kampovima koji se nalaze u šumama na obodu grada.
Taksista Milan Tošić kaže da je to od početka tako. „Još kad su dolazili sa ženama i decom, kupovali smo im hranu, sve što im je potrebno“, kaže nam Tošić. „Naravno da ćemo da kupimo, to su deca, to su ljudi, ne bismo dozvolili da ih vidimo gladne i ništa ne uradimo.“
Ovaj taksista priča da migrante sme da vozi isključivo do prihvatnog centra, inače može biti priveden kao da je krijumčar ljudi. „Ne razumem zašto. Jer, onda oni idu autobusima, a to je isto javni prevoz.“
Od 13 migranata, 12 umrlo od iznemoglosti
Da su došljaci često gladni i iznemogli, potvrđuje i pirotska policija. Načelnik policijske uprave u ovom gradu Dejan Tošić kaže da je od početka godine 13 migranata umrlo samo na teritoriji policjske uprave Pirota. Jedan je stradao u međusobnom obračunu, ostali od iznemoglosti.
„Od početka godine sprečeno je preko sedam hiljada migranata koji masovno pokušavaju da uđu u Srbiju tom rutom“, rekao je on.
Načelnik policije dodaje da je na teritoriji Pirota evidentirano četrnaest krivičnih dela za koje su odgovorni migranti i podnete su krivične prijave protiv 109 osoba. Teške krađe, obijene vikendice, krađa robe iz prodavnice, a kod jednog migranta pronađen je pištolj.
Na severu Srbije pak, kod Subotice, incidenti i sukobi dešavaju se „isključivo među migrantskom populacijom odnosno između krijumčarskih grupa“, rekao je medijima načelnik Uprave policije Ivica Ivković.
Ove srede u akciji policije u Subotici, Kikindi, Somboru, Beogradu, Šapcu i Pirotu, pronađen je 371 ilegalni migrant, kao i oružje, a ukupno 619 njih sprovedeno je u migrantske centre.
„Sama činjenica da smo pronašli oružje ne govori da su svi migranti opasni“, istakao je Ivković i dodao da se tu radi o krijumčarskim grupama čiji je osnovni zadatak da ljude prebace u EU.
Policijske akcije policije ne mogu da reše probleme?
Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila za DW kaže da je najveći problem izostavljen iz pažnje javnosti.
„Mađarska vodi politiku zida i ograde. Svakodnevno maltretira stotine ljudi bez prava na azil, i onda ih nezakonito vraća preko srpske granice. Upravo to je dovelo do jačanja krijumčarskih grupa do mere da one postaju organizovane strukture koje se oružano sukobljavaju“, kaže Đurović.
Zvanično, Srbija ima „nikad bolje“ odnose sa Mađarskom i sa tom zemljom i Austrijom dogovara zajedničku borbu protiv ilegalnih migracija.
„Ta politika zida i ograde u Mađarskoj služi za političke poene u domaćoj javnosti, ali ne daje nikakve rezultate osim jačanja krijumčara. Jer, vraćeni ljudi se direktno guraju krijumčarima u ruke“, kaže Đurović i dodaje da krijumčari nisu samo stranci, već imaju uporište u lokalnoj sredini.
„Pre ili kasnije, svi koji dođu u Srbiju uspeju da prođu mađarsku ogradu i nastave put, samo je pitanje koliko puta će ih Mađari vraćati krijumčarima u ruke, koliko će puta oni rizikovati svoj život i zdravlje i plaćati krijumčarima da taj put nastave.“
„Srpske vlasti su se našle u nebranom grožđu, Srbija je prepuštena sama sebi“, tvrdi Đurović, kritikujući EU jer je „nesolidarna“ sa Srbijom.
Mnogo veći broj izbeglica u odnosu na zvanične statistike
Komesarijat za izbeglice i migracije za DW navodi da se u centrima nalazi blizu tri hiljade, a van centara još blizu hiljadu izbeglica i migranata.
Radoš Đurović kaže da broj izbeglica van centara nije realan. On procenjuje da svake noći oko 2.500 ljudi pokuša da pređe mađarsku granicu, te da navodno samo u Vojvodini po šumama i privatnim smeštajima ima tri hiljade ljudi.
„Kampovi na severu zemlje nemaju dovoljno kapaciteta. Somborski ima 300-350 mesta, subotički 200-240 mesta. To je nedovoljno jer se u okolini tih kampova u svakom trenutku nalazi duplo više ljudi“, procenjuje Đurović.
U kampu u Pirotu, iako to nije veliki centar, trenutno nema gužve. Na velikoj vrućini izbeglice uglavnom spavaju, tek poneko odmara ispod krošnje drveća. Slobodan Savović iz Komesarijata za izbeglice kaže da ovaj centar ima 190 mesta, dok na jugu Srbije ukupno ima 2.000 mesta.
„Sada smo u kapacitetu, do pre neki dan smo bili preko kapaciteta. A u ostalim centrima na jugu Srbije ima još mesta. Ovde imamo uglavnom Marokance, ali i dalje nam dolaze ljudi iz Sirije i Avganistana“, kaže Savović.
Dok su građani Pirota prihvatili izbeglice koje tu borave već godinama, u selu Knez kod Niša se ove nedelje održao protest protiv migranata.
Tamo meštani čuvaju napuštenu zgradu plućne bolnice koja je zatvorena još pre pet godina jer su načuli da će upravo migranti biti smešteni u tu napuštenu zgradu.
Tagovi
