Najveća prepeka za Srbiju će biti usklađivanje sa spoljnom politikom EU i režimom sankcija prema Ruskoj Federaciji. Srbija je malo popravila, u odnosu na prethodnu godinu, usklađenost svoje spoljne politike sa EU i sad smo na 50 odsto. Očigledno je da to nije dovoljno, međutim do poslednjih 12 meseci srpska usaglašenost sa spoljnom politikom EU bila je u konstantnom padu, dok je u poslednjem mernom periodu promenjen trend i usaglašenost je povećana.

Karta na koju u Beogradu igraju oko neuvođenja sankcija Rusiji su izveštaji izaslanika EU za sankcije Dejvida O’Salivena. Srbija nije formalno uvela sankcije Rusiji, ali se ponaša kao da jeste u smislu da ne dozvoljava da se preko njene teritorije ili srpskih kompanija ili banaka zaobilazi zid sankcija prema Rusiji. Problem je što u javnim mnjenjima istočnoevropskih država takav pristup Srbije nije dovoljan da bi se promenio stav a samim tim i pozicija političkih lidera Poljske, pribaltičkih republika, dela skandinavskih država i još par zemalja sa snažnim rusofobičnim stavovima.

Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 30. marta

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

Naslovna strana novog broja Nedeljnika

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.