U poslednjem izveštaju Evropske komisije objavljenom 6. oktobra, Srbija je pohvaljena za međunarodnu saradnju u nauci i istraživanju. Posebno je naglašeno uspešno učešće Srbije u programu Horizont 2020, zajedno sa članstvom u CERN-u (Evropska organizacija za nuklearna istraživanja) i ESFRI (istraživačka infrastruktura Evropskog društvenog istraživanja).
Evropsko društveno istraživanje (EDI) je metodološki i teorijski najobuhvatnije međunarodno komparativno istraživanje, koje se izvodi pod okriljem Evropskog istraživačkog konzorcijuma – European Research Infrastructure Consortium (ERIC). Evropsko društveno istraživanje se od 2002. godine sprovodi na svake dve godine i ispunjava najviše metodološke standarde u istraživanjima u oblasti društvenih nauka. EDI je od strane institucija Evropske unije (Evropska Komisija i Parlament EU) prepoznat kao jedan od ključnih izvora podataka koji omogućava merenje i razumevanje dugoročnih strukturnih promena, ali i promena vrednosno-kulturnih obrazaca i praksi građana u evropskim društvima. Podatke iz ovog istraživanja koristi Evropska komisija za redovno praćenje društvenih pojava i formulisanje praktičnih politika na nivou EU.
Srbija je 2018. godina prvi put bila deo Evropskog društvenog istraživanja, a njeno učešće u narednoj rundi je već osigurano.
Prema rečima dr Gorana Bašića, direktora Instituta društvenih nauka, “U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije pominje se i doprinos društvenih nauka procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Evropsko društveno istraživanje, koje u Srbiji sprovode Institut društvenih nauka i Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Univerziteta u Beogradu, prepoznato je, pored CERN-a, kao projekat koji doprinosi integraciji naše nauke u evropski istraživački prostor. Veoma sam ponosan što smo doprineli da društvene nauke budu jedan od zamajaca progresa u našoj zemlji.”
Institut društvenih nauka trenutno u okviru šireg Horizont 2020 projekta Sustain II, radi na stvaranju regionalne mreže za promociju Evropskog društvenog istraživanja i učešća svoh zemalja Zapadnog Balkana u narednoj rundi.
Dr Dragan Stanojevic, nacionalni koordinator za sprovođenje Evropskog društvenog istraživanja u Srbiji, dodaje:
“Drago mi je da je ovo veoma važno istraživanje prepoznato kao jedan od mehanizama evropskih integracija. Ono je u istraživačkom smislu značajno iz najmanje četiri razloga. Prvo, ono stvara uporedni okvir za poređenje stavova stanovništva u Srbiji sa stanovništvom drugih evropskih zemalja te nam omogućuje da vidimo kako trenutno stojimo u odnosu na region, ili ceo kontinent. Drugo dizajn istraživanja uključuje prikupljanje podataka na svake dve godine pa je moguće pratiti trendove i videti da li dolazi do poboljšanja ili pogoršanja u istraživanim oblastima. Treće, kroz ovu infrastrukturu se ostvaruje saradnja sa kolegama iz inostranstva i vrši transfer teorijskih i metodoloških znanja, kao i novih tehnologija u nauci. Četvrto, ovo istraživanje je pomoglo umrežavanju domaćih institucija i naučnika iz društvenih disciplina, tako da nacionalni konzorcijum ESS čine: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Institut društvenih nauka, Institut za društvenu teoriju i filozofiju Univerziteta u Beogradu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Nišu, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu.”
Takođe, profesor dr Vladimir Popović, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, je komentarišući izveštaj Evropske komisije za RTS, naglasio izmenu Zakona o nauci zajedno sa osnivanjem Fonda za nauku kao jednom od faktora koji su doveli do pohvale od strane EU. Kako navodi, jedna od zamerki Evropske komisije je bila da se poveća ulaganje u nauku, a u periodu od 2016. do 2020. povećano je za 46,2 odsto sa razdela Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, što je zajedno sa izmenom nekih strateških dokumenata dovelo do veće kompetetivnosti u nauci.
Tagovi
