Po broju donora organa na milion stanovnika, Srbija je na poslednjem mestu u Evropi, a većina pacijenata ne dočeka transplantaciju bubrega, jetre ili srca, a liste čekanja su svake godine sve duže. Među onima koji čekaju na organe, ima mnogo mladih ljudi, piše N1.
Prema podacima za 2018. godinu, Srbija im 3,19 donora na milion stanovnika, što je čak desetostruko manji broj od susedne Hrvatske, koja ima 36,8 donora na milion stanovnika. Zašto je tako? Da li građani Srbije padaju na testu humanosti ili nisu dovoljno informisani o značaju donorstva?
Dr Svetozar Putnik, direktor Klinike za kadriohirurgiju KCS, kaže da je postavljeni cilj da se ostvari minimum od sedam donora na milion stanovnika i optimistista je da će se do toga i stići u narednim godinama. Navodi da se liste čekanja menjaju, ali da se taj broj kreće uvek oko 40.
Dr Putnik kaže da Srbija, ipak, nije najgora i da suštinski imamo veći broj transplantacija od Bugarske, Rumunije, Grčke, Makedonije, BiH. Hrvatska je otišla po broju procedura u sam evropski vrh, kao i Slovenija i Španija, dodaje. Broj procedura je problem u celom svetu, a kad se gleda transplantacija srca, u celom svetu imamo, u poslednjih 20 godina, neki broj od 5.000 takvih operacija godišnje, što ne pokriva ni 20 odsto realnih potreba, kaže doktor. Mi smo imali prethodne godine 10, ove, do sada četiri, dodaje.
Upitan zašto Srbija toliko zaostaje za Hrvatskom, navodi da je naša zemlja dugo bila u vakuumu – da o tom problemu nije mnogo razmišljala.
Dr Putnik kaže da Srbija ima jako malo donora, a da u bolnici leže veoma ugroženi bolesnici, među njima je dosta i mladih ljudi, koji čekaju na transplantaciju u bolničkim uslovima, sa dve ili tri infuzije lekova ili nekad čak i na mehaničkim pumpama koje pomažu srčani rad, jer kad bi nešto od toga isključilo oni više ne bi mogli da žive. „I gledate te mlade ljude iz dana u dan koji su praktično osuđeni na smrt“, kaže dr Putnik, navodeći da kad se pojavi informacija o donorstvu, i kod lekara se javlja povećana empatija, jer nije reč o standardnim operacijama i slučajevima.
Srbija ima novi Zakon o presađivanju ljudskih organa, koji uvodi pretpostavljenu saglasnost, što znači da je svaki građanin potencijalni davalac organa ukoliko se tome ne usprotivi tokom života ili njegova porodica ne odluči drugačije.