U kampanji Vučić se stameno drži u podtekstu jedne od najpoznatijih srpskih političkih parola iz vremena Slobodana Miloševića: „Srbija se saginjati neće“. Ta parola, kao loše mutirana varijanta SPS parole „Sa nama nema neizvesnosti“ (koje se takođe drži Vučić), simbolizuje čitav niz kardinalno pogrešnih poteza Srbije, i njenih promašenih percepcija i viđenja događaja od rušenja Berlinskog zida, preko raspada Jugoslavije, ratova i sankcija, do politike „četiri stuba„, takozvane vojne neutralnosti, politike BRIKS pre EU…
Sa tim principom Srbija se ponašao kao june u krivu šljivu. Nemoguće da Vučić nije svestan katastrofalnosti te mantre o nesaginjanju (pa da nije ne bi ovako podilazio zarad Srbije belosvetskim glavešinama), ali je svestan i manipulativnih kapaciteta te nabusitosti. Princip „bicikla“ – snishodljivo gore (i pognutih leđa) sa strancima moćnijim od tebe i pedaliranje (dole) onih unutra slabijih od tebe, pokazivao je godinama rezultate. Problem je što se s vremenom sve više pokazuje da je navodna strategija u stvari konfuzija. Da cinculiranje nije „nesaginjanje“, da će sve teže biti propagandno uskladiti kompromisnost i nabusitost. Stari je to problem Srbije.
Treba kondicije za to: Kao kad je majmun vodio ljubav sa žirafom, pa ga pitali: Kako je bilo? A on rekao, nije lako: Trči gore ljubi, trči dole…
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 14. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
