Na Cetinju je obeleženo 110 godina od proglašenja Кraljevine Crne Gore, a predsednik Milo Đukanović optužio je Srbiju da se tome protivila i da je na sve načine podržavala protivnike i crnogorskog vladara Nikole I Petrovića Njegoša i uopšte crnogorske državne ideje, prenosi RTS.
Milo Đukanović je podsetio na svetkovinu proglašenja Crne Gore za kraljevinu 1910. godine, rekavši da su međunarodne reakcije u to vreme svedočile o događaju „koji je svojim značenjem prevazilazio granice Crne Gore i jasno potvrđivale visoki ugled koji Crna Gora i njen vladar tada uživao“.
„Zašto je, pak, jedino u Srbiji, proglašenje kraljevine predstavljano kao izlišna predstava vladarske sujete, i čak ismijavano, politički fakti daće nam odgovor kroz dalju istoriju srpsko-crnogorskih odnosa. Aspiracijama Srbije, tada politički i vojno moćne balkanske države, nije bila po volji ni knjaževina Crna Gora, 58 godina pre ovog događaja, pa ni tada proglašena kraljevina Crna Gora – sve je to ostalo zapisano da nas neumoljivo opominje“, rekao je Đukanović.
Podsetio je na formiranje dve političke opcije u Crnoj Gori u vreme kada je ona već imala petogodišnje iskustvo parlamentarnog života, koje su, kako je naveo, zastupale oprečne koncepte postojanja crnogorske države.
„Jedan je bilo da Crna Gora mora imati državni subjektivitet, da su interesi Crne Gore iznad svih drugih interesa. Pristalice drugog koncepta zastupale su stanovište da je smisao i svrha crnogorske države služenje opštesrpskim interesima i da Crna Gora mora predati predvodništvo drugoj državi“, rekao je Đukanović.
Tvrdi da su se pristalice interesa dinastije Кarađorđević predstavljale „politički najuzvišenijim iskazom nacionalne svesti i činom patriotizma, dok su pobornici političkog koncepta kojima je interes Crne Gore i dinastije Petrović – Njagoš bio na prvom mestu, žigosani kao separatisti i izdajnici “nacionalne stvari“.
„I u vreme proglašenja Crne Gore za kraljevinu, iskazala su se oba politička stanovišta: prvi su uzdizanje u rang kraljevine doživeli kao još jedan čin afirmacije njenog istorijskog i državnog značenja, a drugi kao vladarsku megalomaniju i ugrožavanje prestiža Кraljevine Srbije“, tvrdi Đukanović.
Dodao je da je neminovno bilo da, od uspostavljanja parlamentarizma, ova dva pola crnogorske političke scene dovedu do tenzija i sukoba, posebno u predizbornom periodu.
„Beograd je na sve načine podržavao protivnike crnogorskog vladara i crnogorske državne ideje. Ova podrška tzv. “patriotskim snagama“ u Crnoj Gori započela je kampanjom u beogradskoj štampi protiv knjaza Nikole, a zatim i organizovanjem terorističke akcije za njegovo nasilno svrgavanje“, rekao je Đukanović.
Tagovi
djole
U vreme kad je CG postala Kraljevina, par kilometara južnije je nastajala država sastavljanja od dve etničke grupe sa različitim jezicima i sa tri veroispovesti. I ta država će za koju godinu slaviti stodesetu godinu postanka. Danas je jedini jezik kojim govore ti ljudi albanski, svi stanovnici su Albanci, u svemu su jedinstvrgi katplicieni iako su jedni pravoslavni hrišćani, drugi katolici, a treći muhamedanci. U međuvremenu su od Srba postali i Crnogorci, i Bošnjaci i Hrvati i Makedonci(ovi iz krnje Vojvodine se spremaju na isto, i ne smeta im što im je oteta Baranja i pola Banata, smeta im Srbija) . I svi su svoj maternji srpski jezik "dopravili", te od njega, kobajagi napravili sopstveni književni jezik, sopstvene himne, neki čak uzeli strane himne i zastave za svoje. I ne stide se. Naravno kad nemaju obraz, čast, karakter.
yoko-ovo-ono
Ako uspe u uspostavljanju Crnogorske pravolavne crkve kao najbitnije verske institucije u svojoj zemlji, Đukanović će u istoriji Crne Gore prevazići kralja Nikolu i stati rame uz rame sa Njegošem. Nemalo dostignuće za jednog komunističkog aparatčika...
Bobby
Србија ти мрска, али њене паре нису. Што не кажеш, ево вам те паре што сте деценијама плаћали да се ова држава, Црна Гора, против које сте вековима, изгради после земљотреса ? Ја сам у ту Црну Гору, као самосталну, породично, више уложио него већина Црногораца, а ти ћеш сада да ми солиш памет.
Душko
Интересантно је, не, лупетање тог јадног, очајног и поквареног Мила Ђукановића, већ бедно и кукавичко ћутање оваг нашег председника. Мене чуди што није изашао и рекао, као и за лажни државни удар, да има ту елемената и да службе у Србији истражују повезана лица. Неко ће помислити да он ћути из тактичких разлога да не даје Милу додатно гориво. Може бити, мада је то оптимизам без покрића.