Kupovina većinskog paketa akcija ili celog udela vlasništva ruskih kompanija Gasprom i Gasprom Njeft u Naftnoj industriji Srbije (NIS), kao jedno od mogućih rešenja za izbegavanje eventualnih sankcija SAD i Velike Britanije, mogla bi da košta Srbiju od nekoliko stotina miliona evra do 1,5 milijardi evra, rekao je glavni broker u brokerskoj kući Momentum Nenad Gujaničić.
„Vrednost NIS, prema cenama akcija na Beogradskoj berzi, koje su u dva dana pale za oko 10 odsto, spustila se na ispod milijardu evra. Tržišna vrednost NIS na berzi varira nekoliko poslednjih godina između milijardu i 1,3 milijarde, ali aktuelne cene akcija na Beogradskoj berzi ne treba da se prihvate zdravo za gotovo“, rekao je danas Gujaničić za Betu.
Dodao je da ta cena nije realna zbog izuzetno nelikvidnog tržišta Beogradske berze, na kojoj su prometi izuzetno mali i da bi, u slučaju raspisivanja tendera za prodaju NIS, cena bila 2,5 do tri milijardi evra, a u slučaju jače konkurencije možda i veća.
Od 2022. godine vlasnici NIS su ruska firma Gasprom Njeft sa 50 odsto, drugi akcionar po veličini vlasništva je država Srbija sa 29,87 odsto, Gazprom poseduje 6,15 odsto, a najveći vlasnik među malim akcionarima je kastodi račun OTP banke, sa 1,61 odsto akcija.
Niko od ostalih akcionara nema ni po jedan odsto vlasništva, a među njima i građani Srbije koji poseduju po pet akcija.
Sankcije EU, a sada najavljene i od SAD prema Rusiji i njenim firmama izazvane su agresijom te zemlje na Ukrajinu.
Mogućnost uvođenja sankcija prema NIS-u zbog vlasništva ruskih firmi u toj kompaniji u Srbiji najavio je Vučić pre tri dana.
NACIONALIZACIJA NIS-A BI BILA LOŠA
Kao jedno od mogućih rešenja problema u javnosti se pominje i nacionalizacija NIS od strane džave Srbije, ali kako kaže Gujaničić, to bi imalo izuzetno loše posledice po investicioni ambijent, koji i bez ovakvih vanrednih odluka nije previše dobar.
Kada se, prema njegovim rečima, jedna država odluči na takav potez, mora da joj je jasno da će se investitori kloniti te zemlje zbog mogućnosti da im država otme imovinu.
Kako je rekao, još nije objavljena odluka o mogućim sankcijama i ne zna se šta tačno podrazumeva, te je veoma preuranjeno da se prave razni scenariji za moguća rešenja.
Istakao je da nema razloga da Rusi prodaju kontrolni paket akcija, osim baš u vanrednoj situaciji kada firma ne bi mogla da funkcioniše i nabavlja sirovu naftu, ali da veruje da bi našla skuplje puteve za nabavku.
„Tek prodaja celog vlasništva nema smisla, niti će Rusi pristati na to, jer zašto bi se povlačili iz uspešne kompanije koja im omogućava značajan politički uticaj na Balkanu. Mislim da u tom smislu ne treba gajiti nadu“, rekao je Gujaničić.
I kada bi sankcije potpuno onemogućile dopremanje sirove nafte NIS bi imao, dodao je, domaće izvore iz kojih obezbeđuje 25-30 odsto domaće sirove nafte koju prerađuje, a ostatak uvozi.
Ugovor o prodaji NIS Gaspromu za 400 miliona evra i sporazumi o izgradnji gasovoda Južni tok i završetku podzemnog skladišta gasa Banatski dvor potpisan je 2008. godine.
Tagovi
