Profesor i kandidat za gradonačelnika za Nedeljnik govori o svojim političkim počecima, onim prvim i ovim novim, o odnosima u opoziciji nekad i sad, kakav je odnos imao i još uvek ima sa Vojislavom Koštunicom, a kakav je odnos imao i šta (zaista) misli o Zoranu Đinđiću, kako mu je ponuđeno da bude kandidat, zašto je prelomio da uđe u izbornu trku…
Vaš odnos sa Srđom Popovićem je interesantan, jer će danas mnogi reći da je nezamislivo da je Srđa Popović bio blizak sa nekim ko se deklariše kao nacionalista, makar i prosvećeni?
Ja sam rođen u Svetogorskoj ulici (tada se zvala Žorža Klemansoa), a Srđa Popović tu iza ćoška, u Takovskoj. Mi se znamo bukvalno od dečaštva. Zajedno smo odrastali, sedeli po kafanama, iste smo knjige čitali i o njima raspravljali. On je voleo i razumevao se u književnost, manje je poznato da je i sam dobro pisao.
Srđa je jedan od dvojice ili trojice najinteligentnijih ljudi koje sam u životu upoznao. Znao je šta je pravda, bio je vrlo hrabar i principijelan, ali je, budući izuzetno snažna ličnost, težio individualizmu, a osećanje nacionalne pripadnosti mu je nekako prirodno bilo strano.
Uopšte je Srđa bio krajnje impresivna ličnost i ne preterujem kad kažem da je, kako je bio krenuo u politiku, po formatu možda čak mogao da postane neka vrsta demokratskog Tita.
Ali prosto kao da nije želeo da učini taj neki korak kojim bi prerastao u državnika.
Iskreno sam ga voleo kao prijatelja. Ali s vremenom smo počeli da se udaljujemo zbog mojih nacionalnih uverenja, a presudno je bilo kada je krenula hajka na Koštunicu zbog Đinđićevog ubistva, gde je on, po meni, bio izgubio svaku meru. Mi se u stvari nikada nismo posvađali, ali jednostavno više nismo mogli da budemo prijatelji. Ali, ako sam nekog visoko cenio, zapravo voleo, to je bio on. Prosto, niste mogli ne diviti se takvoj pameti.
Ali kad se setim šta smo sve zajedno prošli…
Sećam se kada smo bili klinci, prvih godina posle Drugog svetskog rata, igrali smo fudbal na male goliće tu u Svetogorskoj. Saobraćaja gotovo da nije bi bilo i strašno nas je nerviralo kad naiđe automobil i pomeri nam cigle-stative. Danas malo ko, sem nas „čovečjih ribica“, pamti da tada nije bilo semafora nego su automobili, kad dođu na raskrsnicu, trubili – jedanput u znak da idu pravo, dvaput za desno, a triput za levo. Eto, još od onda, iz vremena kad nije bilo semafora, družili smo se pokojni Srđa i ja.
VLADETA JANKOVIĆ ZA NEDELJNIK: O RAZGOVORU SA KOŠTUNICOM O KANDIDATURI, KAKO JE UDBA ZATROVALA ODNOSE DS-a i DSS-a, ZAŠTO JE ĐINĐIĆ BIO „BRILJANTAN ČOVEK MUNJEVITE MISLI“, KAKO JE SRĐA POPOVIĆ POPOVIĆ IMAO POTENCIJAL DA BUDE DEMOKRATSKI TITO, ODGOVOR NA SVE NAPADE – NISAM BIO NI NA CECINOM KONCERTU
Ceo intervju objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 10. februara
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Bobby
И потписник петиције, да се Србија бомбардује.
MrAdder
@Bobby Nisam znao da je postojala takva peticija, pa te najljubaznije molim da objavis neke dodatne detalje o istoj. Ko je inicirao, ko je sve potpisao? Unapred zahvalan.
Bobby
То је била 1993. година, после инаугурације Била Клинтона за председника. Чомски, Буковски, Тачер,…итд., наравно и Поповић. За детаље, односно остале потписнике, вам неће бити проблем да (про)нађете. Постоји и емисија, мислим да је из једног сарајевског студија, 2019. година је у питању, у којој Поповић објашњава шта је под тим мислио. Да је то у ствари требало да буде само бомбардовање аеродрома у Србији, што би је, по њему, спречило да врши агресију, а не оно што се догодило,.. итсл., и да су то за њега два потпуно одвојена догађаја,… ( у смислу прања савести). Сасвим довољно за процену Поповићеве “генијалности”. Молим, и други пут.
MrAdder
@Bobby Poštovani, iskreno i duboko Vam se zahvaljujem na odgovoru. Na žalost, nisam uspeo da nađem transkript svedocenja pred Kongresom, pa je i moj utisak nepotpun, a sa izvora Nikole Vrzića i sličnih saradnika Službe se ne napajam. Nije dobro za mentalno i fizičko zdravlje. Hvala jos jednom.
Bobby
Послужите се интернетом, укуцајте у претраживач име и презиме и пажљиво прегледајте сав садржај, и истина ће вам се "сама кас'ти". Нема никаквих сарадника, никаквих служби и сличних елемената завере, само признање једног човека да је то урадио. Нема на чему.