Pohađanje srednje škole u inostranstvu je trend koji je u Srbiji tek u povoju. Istražili smo fenomen odvajanja dece od roditelja u tinejdžerskom periodu, prednosti školovanja u inostranstvu, alternative video igrama, kao i bezbednost dece, što je tema koja mnoge roditelje uvek brine.
Školovanje u inostranstvu uveliko je trend u Evropi. Mladi ljudi koji imaju mogućnosti, srednju školu mahom radije pohađaju u drugom gradu ili državi, te paralelno sa sticanjem obrazovanja, razvijaju nezavisnost, ali i koriste ove dragocene godine života za upoznavanje vršnjaka različitih nacionalnosti i kultura, što je kapital za ceo život.
Bromsgrove School, jedna od najstarijih i najelitnijih škola u Britaniji, od ove godine postala je dostupna srednjoškolcima iz Srbije, koji žele da steknu međunarodno priznatu diplomu, što je posebno važno za one koji planiraju da obrazovanje nastave na nekim od najuglednijih svetskih univerziteta poput Kembridža ili Oksforda. Nastavni metodi i sve mogućnosti koje Brosgrouv nudi biće prezentovani 6. juna, u 18.00h u hotelu Moskva.
Pohađanje srednje škole u inostranstvu je trend koji je u Srbiji tek u svom povoju. Tim povodom, istražili smo fenomen odvajanja dece od roditelja u tinejdžerskom periodu, prednosti školovanja u inostranstvu kao i bezbednost dece, što je tema koja mnoge roditelje uvek brine.
„Reklo bi se da mnogi roditelji u Srbiji imaju strah od odvajanja od deteta“, ističe Marija Petrović, dipl. psiholog i geštalt psihoterapeut. „Na to utiču kulturološki aspekt, kao i opšte ekonomsko stanje. Neretko se srećemo sa višegeneracijskim domaćinstvima u kojima živi po tri ili više generacija, svi se međusobno pomažu, prate iste principe i porodične norme. U takvim okolnostima roditeljima je teško da shvate da ’dete’, čak i od dvadesetak godina, želi da se osamostali“.
S druge strane, pogodnosti izlaska iz porodične „zone komfora“ u adekvatnom dobu su višestruke. Osamostaljivanje na svim planovima, preuzimanje odgovornosti za sopstvene izbore, a samim tim i slobodu, kojoj mladi zapravo u ovoj fazi razvoja i teže, samo su neke od njih. „U okrilju porodice mladi ljudi nisu uvek u stanju da imaju slobodu u meri u kojoj im je potrebna, neshvatajući da je preduslov za slobodu zapravo odgovornost. Sa njom se suočavaju u iskustvu, tek onda kada ne stoje u senci i pod krilima svojih roditelja“, kaže Marija Petrović.
A kako to izgleda u praksi? Kako izgledaju srednjoškolski dani dece koja su otišla da ovaj period svog života provedu, na primer, u Britaniji? Šta ako se užele kuće?
„Naša škola pruža neverovatnu tranziciju između života kod kuće i internata“, objašnjava Rejčel Skanel, zamenica direktora Bromsgrouv škole iz Britanije. „Bromsgrouv trenutno ima više od tri stotine međunarodnih đaka, što je 54 različitih nacionalnosti. Deca ovde uče kako da razumeju druge ljude i kulture. Stvaraju prijatelje i žive u naprednoj zajednici zasnovanoj na uzajamnom poštovanju, što je odlična priprema za svet odraslih. Đaci tako vrlo brzo steknu nezavisnost. One koji su došli iz internata kasnije je lako uočiti na Univerzitetu baš po tome. Takođe, važno je reći da čak i sa sedamnaest ili osamnaest godina, roditelji zbog mogu da budu opušteni ako su im deca u kampusu, jer znaju da neko pazi o njima u svakom smislu – kroz vođenje računa o tome da li su pojeli svaki obrok u adekvtno vreme, uradili domaći ili se dovoljno naspavali. Stručno osoblje brine o svemu“.
U periodu srednje škole, deca se često „navuku“ na video igre, pa se roditelji žale da njihova deca ne umeju da osmisle svoje slobodno vreme. U školama sa fleksibilnim nastavnim programima, i kreativno osmišljenim slobodnim vremenom, učenici ne uče samo gradivo, već i kako da isplaniraju svoje slobodno vreme i provedu ga na najproduktivniji način. Da li će to biti časovi jahanja, slikanje akvarela, obilazak muzeja – i nije toliko važno, koliko je značajno da svoje vreme naučimo da cenimo i koristimo kvalitetno u najranijem periodu sazrevanja.
„Neorganizovanost slobodnog vremena je velika teškoća adolescentnog perioda“, potvrđuje Marija Petrović, dip. psiholog i geštalt psihoterapeut. „Specificnosti ove faze su neshvaćenost, dosada i otpor prema svemu što je autoritet ili formalnost. Otud potreba deteta da ode u virtuelni svet, i izgradi prvu separaciju od svega što ga stavlja u sistem. Moramo razumeti ovu njihovu razvojnu fazu koja je prirodna i zdrava, što ne znači da ona ne može da se kanališe. Usađivanje radnih navika, okupiranje slobodnog vremena strukturisanim aktivnostima, sportovima i hobijima je vrlo važno za razvoj osobina koje su neophodne za sazrevanje i kasniju separaciju bez psiholoških posledica, ali i formiranje zdrave ličnosti na prvom mestu“.
Odvajanje od kuće takođe se pokazalo kao vrlo delotvorno i za rešavanje ovog vida problema. Bromsgrouv škola pored fleksibilnih nastavnih programa, osmišljenih kako bi svaki đak ostvario svoj pun potencijal u obrazovanju, ima i niz programa koji su posvećeni osmišljavanju slobodnog vremena đaka. „U Bromsgrouvu, mi ne prihvatamo klišee tipične za javne škole“, ističe Rejčel Skenel. „Uključenost, različitost, saosećanje i posvećenost ostvarivanju punih potencijala su zajednički cilj svih nas. Nudimo zapanjujuću širinu i očekujemo da naši učenici odgovore sa entuzijazmom i željom da uspeju. Program je uzbudljiv i izazovan. Učenici su zauzeti kvalitetnim aktivnostima, a dan im je organizovan od zore do večernjeg gašenja svetla“.
