U Kragujevcu je danas povodom 15. februara, Dana državnosti, održana svečana akademija sa koje je ukazano na značaj sretenjskih dogadjaja, podizanje Prvog srpskog ustanka u Orašcu 1804. godine i proglašenje Sretenjskog ustava u Kragujevcu 1835. godine.
Predsednik Matice srpske Dragan Stanić rekao je u sretenjskoj besedi da Ustav iz 1835. godine predstavlja jedan od onih pravno državotvornih činova koji služe na ponos celokupnoj srpskoj kulturi.
„Sretenjski ustav jeste bio proizvod srpske političke i pravne pameti, premda je načinjen sasvim po ugledu na liberalno-demokratske ustave Belgije i Švajcarske. Po nalogu kneza Miloša napisao ga je Dimitrije Davidović, tadašnji knežev sekretar, urednik novina Serbskih, i osoba koja je vodila mnoge delikatne državne poslove“, rekao je Stanić.
Ocenio je da je Sretenjski ustav bio pravno državotvorni dokument sa mnogo većim poljem dejstva od onog koji se realno ispostavio na terenu u vremenu njegovog važenja.
Stanić je dodao da je knjaz Miloš, na dan donošenja Sretenjskog ustava izgovorio „vrlo znakovite reči“ o tom aktu, navodeći da je “ nešto najpreče, najnužnije i najpoleznije u našemu otečestvu“.
„Miloš je tada dodao i zavetne i obavezujuće reči, da u ustavu treba da se zakunu svi jedni drugima, i knjaz vlastima i narodu, i vlasti knjazu i narodu, i narod knjazu i vlastima, da neće odstupiti ni od jedne njegove ‘čerte’ niti samovoljno promeniti bez dogovora i ‘soglasija sviju nas i svega’ naroda“, naveo je predsednik Matice srpske.
Dodao je da je Sretenjski ustav bio Davidovićeva „labudova pesma“.
„Taj čin ga je skupo stajao, budući da je usledilo ukidanje Sretenjskog ustava nepuna dva meseca od donošenja, a Davidović je potom udaljen sa svih državnih poslova i uz plaćeno mirovanje dočekao ranu smrt 1838. godine“, rekao je Stanić.
(Beta)
Tagovi
