PIŠE: Aleksandar Bećić
Kada je 21. marta, nešto posle devet naveče spektakularni vatromet zapalio nebo nad Čačkom, ovaj grad je krenuo u svoje najznačajnije stvaralačko putovanje u poslednjih 100 godina: putovanje prve nacionalne prestonice kulture.
Ništa manje spektakularna bila je ceremonija otvaranja, dramska inscenacija istorije grada pod nazivom “Sve boje slobode”, u kojoj je učestvovalo više od 100 umetnika, mladih zaljubljenika u kulturu, mahom Čačana.
Tekst Svetislava Jovanova, koji je predstavio istoriju i kulturu grada kao slobodu, bunt, imaginaciju i igru, režirao je mladi Miloš Šarović. Na futurističkoj, do sada u Čačku neviđenoj sceni sastavljenu od četiri bine i piste, uz mnoštvo rasvetnih uređaja i led ekrana, nastupili su mladi čačanski glumci Una Đelošević, Nikola Stanković, Nenad J. Popović, Vladimir Jocović i Todor Trifunović. Predvodili su ih Vanja Milačić i Bojan Krivokapić, glumci Narodnog pozorišta u Beogradu. Uz njih su bili braća Teofilović, Biljana Krstić, Nenad Marić (Kralj Čačka), Čegi i Braća Bluz i mnogi drugi.
SPEKTAKL
Domaća stručna javnost jedinstvena je u oceni da ovakav spektakl na otvaranju jedne ovakve manifestacije, koji korespondira ne samo sa publikom, već i sa prostorom, nije do sada viđen u unutrašnjosti.
Za razliku od već mnogo puta viđenih sletovskih priredbi, reditelj se opredelio za kombinaciju krajnje moderne scenografije sa teatrom pokreta, u kom je posebno mesto pripalo modernom glumačkom izrazu. I taj izraz imao je svoje „pojačanje“ kroz majstorski prepletene pasaže antičkog horskog glumačkog delanja i vokalnih deonica braće Teofilović i Biljane Krstić.
Više puta u tekstu “Sve boje slobode” ponovljena rečenica “Ovaj grad ne zna odgovor, ali je uvek spreman da postavi pitanje” u finalu ovog scenskog spektakla dala je poseban pečat večitom traganju kreativaca sa ovog prostora.
POMILOVANJE MELANHOLIJE
Posebno mesto u majstorski realizovanoj svečanosti otvaranja manifestacije „Čačanska rodna“ pripala je pesmi koja se već dugi niz godina prenosi kroz kreativne prostore ovog grada kao svojevrsno predanje. „Melanholija“ prerano preminulog Raška Jovičića, frontmena benda „Za jednu noć“, još jednom je probudila duh „off-stvaralaca“ Čačka.
Pesma koju svako u Čačku zna napamet doživela je svoj „rimejk“ u aranžmanu benda Čegi i Braća Bluz i pokazala onaj grad koji se okreće ljubavi i lepoti života kroz umetnost.
Raško i njegova grupa nisu doživeli slavu Bore Đorđevića ili Radomira Mihajlovića Točka, ali je „Melanholija“ i danas svojevrsna himna mladih naraštaja koji se opredeljuju za kreativnost.
Trag te i takve kreativnosti mogao se videti i kroz nastup Nenada Marića, poznatijeg u javnosti po umetničkom imenu Kralj Čačka. Slikar, pesnik, kantautor, prepoznat kao srpski Tom Vejts stavio je tačku na spektakl koji će Čačak dugo pamtiti.
„ČAČANSKA RODNA“ KAO ODGOVOR
Gotovo da nema oblasti u kojoj grad na Zapadnoj Moravi nije podario nekoga ko je ostavio neizbrisiv trag u istoriji Srbije.
I ne govorimo samo o Nadeždi Petrović ili Vladislavu Petkoviću Disu, ne sećamo se samo Sonje Savić ili Puriše Đorđevića, ne mislimo samo na Radmilu Bakočević ili Radomira Mihajlovića Točka… Duga je lista onih na koje Čačani treba da budu ponosni. Na njoj je više od 120 slikara, vajara i grafičara, oko 80 glumaca, reditelja, scenografa, kostimografa, scenarista, isto toliko važnih, poznatih i priznatih pisaca, ali i muzičara, solista, kompozitora, aranžera i pedagoga… Ovaj grad iznedrio je više od 400 naučnih radnika, akademika, profesora raznih značajnih univerziteta širom sveta, skoro 100 reprezentativaca naše zemlje u raznim sportovima, a o broju vojskovođa, političara, verskih lidera, društvenih radnika i boraca za bolju i lepšu Srbiju da ne govorimo.
Valjda baš zbog takve liste dolazi i (marketinški vrlo uspešan) naziv manifestacije koja će trajati do kraja godine: Čačanska rodna. Naziv koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Naziv koji dovoljno govori o tome koliko je čačanska kotlina – rodna velikim ljudima.
I ZA KRAJ…
Čačani (i posetioci grada na Zapadnoj Moravi) će do kraja godine biti u prilici da pogledaju više od 90 programa sa oko 400 događaja. U njima će učestvovati 4.730 učesnika, od čega 560 iz inostranstva. Ceo program sprovodi 120 organizacija (od toga 50 iz celog sveta).
Želeli smo decentralizaciju kulture? Ulaganje države u umetničke sadržaje van velikih centara? Dobili smo sve to – na pravi način.
Tagovi
