„Dok šipčim peške, bez magarca kroz noć, srce hoće da mi prsne, za drugoga ćeš poć“. Tako sa krampom na ramenu i čitavom vrećom alata na grbači, smešni ćelavi čovečuljak – znate čoveka – u „Dušku Dugoušku“ započinje svoju potragu za zlatom. Tako je zlato ušlo i u živote svih nas još kada smo bili deca, uz jedan od omiljenih crtanih filmova. Istu takvu, klinačku radost, pokazao je srpski državni vrh kada je u poslednjih mesec dana ili malo više govorio o tome da u Srbiji postoje važna nalazišta zlata.
Svako novo „obraćanje naciji“ donese novu informaciju, a Nedeljnik je nakon što smo prethodni broj poslali u štampu, malo „kopao“, i došao do detaljnijih informacija o tome gde se zapravo istražuje i kopa. Od tog trenutka sve se otvorilo i srpska javnost sada raspolaže sa više informacija, ali bez jasne slike o tome šta se zapravo događa.
Okej, imamo neko zlato, to je činjenica. Ali gde se ono nalazi? Zašto se te informacije kriju? Kakva će biti korist Srbije zbog toga što je bogata zlatom? I kako će izbor između ekonomije i ekologije zaista uticati na naše živote?
Tagovi
