Da Islam kamatu smatra grehom, o tome jasno govori sledeći citat iz Kurana: O vernici, bojte se Allaha i od ostatka kamate odustanite, ako ste pravi vernici.
Upravo razumevanje te rečenice neophodno je za pronicanje u pojam „islamskog bankarstva„, čija je najbitnija odlika odsustvo kamate iz odnosa finansijskih institucija i klijenata, ali i eliminacija svake vrste špekulacija (neizvesnih poslovanja) i kockanja. Zahvaljujući mudarabahu, modelu u kom institucija i klijent dele i profit i gubitak, islamske banke uspevaju da opstanu i bez naplaćivanja kamata. Možda bi to moglo da bude rešenje i za naše ekonomske probleme, piše srpski „Vuk sa Volstrita“ Vladimir Đukanović za sajt Fejsbučenje.
Sve se zasniva na partnerskom ili ortačkom odnosu u kom islamska banka i klijent zajednički kupuju dobro ili investiraju u neki posao, objašnjava Đukanović. Klijent banke, nakon toga, može postepeno da počne da otkupljuje deo koji se nalazi u vlasništvu banke, ili će ona, ako se radi o poslovnom ulaganju, sa klijentom deliti kako dobitak, tako i gubitak.
U svetu trenutno ima oko 560 islamskih banaka i preko 1.900 fondova koji poštuju principe islamskog bankarstva. Prema izveštaju Islamske Korporacije za Razvoj Privatnog Sektora iz 2022. godine, finansijski kapital ovog porekla porastao je od 2015. do 2021. godine sa 2,2 na 4 milijarde dolara. Ovako vrtoglav rast jasan je pokazatelj sve veće popularnosti ove vrste finansiranja, i Srbija bi, kao zemlja u čijem se sastavu nalazi značajan procenat muslimanskog stanovništva, morala biti među prvima koji će je institucionalno uvrstiti u svoju ponudu. Sve više investicija u Srbiji, naročito u Beogradu, dolazi sa Bliskog Istoka, tako da je sledeći logičan korak da se islamsko bankarstvo ponudi kao jedna od opcija.
A od tih gore pomenutih 560 islamskih banaka, samo se jedna nalazi u jugoistočnoj Evropi, i to je sarajevska BBI. Osnovana je 2000. godine i posluje širom Bosne, poštujući pomenute principe. Svet se menja uz pojavu globalnog juga kao konkurencije zapadnom finansijskom svetu, a islamsko finansiranje našlo je svoje mesto pod suncem kao najbrže rastući segment u svetu investicija.
Prema istraživanjima objavljenom na Đukanovićevom blog Fejsbučenje, lider u broju izgrađenih stambenih jedinica u poslednjih deset godina je Novi Pazar, i to nikako nije slučajno; isto to istraživanje pokazuje da je u Novom Pazaru svega 2,4 odsto stanova kupljeno pomoću hipotekarnih kredita (poređenja radi, u Beogradu je ta brojka gotovo pet puta veća), i da se većina muslimanskog stanovništva pre okreće opcijama koje nudi islamsko bankarstvo.
Primer bosanske BBI banke može da posluži Republici Srbiji kao idealan model za rešavanji ovog gorućeg problema, tvrdi Đukanović.
Kako navodi, ovaj vid bankarstva u Srbiji je trenutno daleko od implementacije, ali bi u svetlu najaktuelnijih geopolitičkih kretanja takav stav pod hitno morao da se promeni, jer novac koje vodeće arapske ekonomije akumuliraju ovih godina probija sve rekorde. Trend islamskog bankarstva u čitavom svetu raste vratolomno, i za Srbiju bi bilo veoma značajno kada bi baš ona postala jedna od prvih zemalja koja će u svoju ponudu uvrstiti i takav način finansiranja.