Istoričar Milan St. Protić ocenio je da se situacija u Srbiji uzburkala sa protestima protiv litijuma, kao i da ga je iznenadio toliki broj ljudi.
Istakao je da vidno nedostaje politička artikulacija protesta i da mu izgleda kao da se opozicione stranke nalaze u nokdaunu, posle izbora u decembru i junu, „sa tim samoubilačkim potezom koji su povukli i stoga doživeli katastrofalan poraz u junu, oni od toga ne mogu da se oporave“.
„(Opozicija) se kao ošamućeni bokser drži za konopce, za ono što im je sigurno pod navodnicima, a to su mesta u parlamentu, jer tu su na sigurnom tlu, ako iskorače iz toga boje se da će biti i gore nego ranije“, kaže St. Protić za N1, navodeći da se opozicija boji da bi se možda gnev naroda mogao okrenuti protiv njih.
Da bi protesti dali rezultat, kako kaže, mora da postoji neka poliitčka organizacija, neki politički pritisak, „to ne vidimo ovde, ovo su spontani skupovi ljudi u organizaciji NVO, iz tog iskoračiti u istinski politički argument koji treba da da posledicu, a to znači totalno odustajanje od iskopavanje litijuma, čini mi se da fali“.
Pojašnjava da „politička artikulacija“ podrazumeva da se neko ko nosi političku težinu obrati vlastima i kaže da moraju da odustanu od iskopavanja litijuma, da se stvar zaoštri.
„Ovako, sa ovom naglašenom apolitičnošću tih skupova, vanstranačkim, sa tim anti-zapadnim nijansama koje se tu čuju, sa akcentom na tome da su krive multinacionalne kompanije, a uz njih i vlast u Srbiji, umesto da je obratno. Jer nisu te multinacionalne kompanije ovde došle same. Nego ih je neko pozvao da dođu. I dozvolio im da rade to što hoće da rade. Dakle, sve zavisi od ove vlasti. Jedna reč predsednika Srbije, Vučića, i Rio Tinto bi nestao iz Srbije“, navodi on.
Međutim, ukazuje na to da su obe strane nejasno pozicionirane po pitanju litijuma. Vlast, s jedne strane, tvrdi da Zapad hoće da nam umrsi konce protv iskopavanja litijuma, a sa druge, istom tom Zapadu je taj litijum neophodan.
„Pa, čekaj, pa, je l’ jedno ili drugo. Dakle, na obe strane imamo prilično nejasne pozicije, osim toga što ovi ljudi koji izlaze na ulice jasno ne žele kopanje litijuma, ali, kako da se dođe do toga“, pita St. Protić.
Smatra da se priča o litijumu ponovo pojavila zato što se „vlast oseća dovoljno sigurnom, moćnom, da može to da istera, i da uprkos tome što ljudi izlaze na ulice, oni nastavljaju sa tim svojim naumom“.
„Da li će to dovesti do veće represije, to je takođe jedno zanimljivo pitanje. Ukoliko se protesti po Srbiji nastave, da li će biti represija, da li će biti zabranjivanja tih skupova, tih protesta, ili će vlast pustiti da se sami od sebe potroše, jer to ne može da ide unedogled. Nemoguće je protestovati godinu dana, a da se ništa ne događa. Čudi me da su političke stranke tako pasivne“, kaže.
Post Views: 733
