SKALA SIKAMINEAS, Grčka – Prvi čamac pristao je oko petnaest do šest po podne na stenovitu obalu u blizini zabačenog ribarskog sela u Grčkoj. Pošto je trinaesti po redu pristao 35 minuta kasnije, na grčkom ostrvu Lezbos, usred bela dana, našlo se 547 migranata. Flota poput ove koja je pristala 29. avgusta poslednji put se dogodila još 2016. godine kada je Evropska unija uputila Turskoj više od šest milijardi dolara da pooštri pogranične kontrole i zadrži migrante podalje od Evrope.
Otada je na dnevnom nivou na grčku obalu pristizao jedan čamac sa migrantima ili najviše dva, ali se ritam ponovo ubrzao ovog avgusta i podstakao strah od mogućnosti novog talasa masovnih migracija.
Broj pristiglih čamaca i dalje nije ni blizu onoga na vrhuncu tokom 2015. godine kada je Lezbos bio ulazna tačka u Evropu za ogroman broj migranata koji su pokušavali da izbegnu građanski rat u Siriji. U avgustu je u Grčku pristiglo blizu 10.000 migranata; u oktobru 2015. godine bilo ih je više od 210.000.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan ponovo preti da će propustiti veliki broj migranata kroz Tursku na putu do Evrope ukoliko evropski političari ponovo ne ispostave finansijsku pomoć ili poremete njegove planove da ojača turski uticaj na severu Sirije.
“Ili će biti tako, ili ćemo morati da otvorimo kapije”, naveo je Erdogan tokom govora koji je održao prošlog meseca.
Trenutno u Turskoj živi 3,6 miliona sirijskih izbeglica, uz stotine hiljada iz drugih zemalja. Ukoliko im Turska ne dozvoli da žive normalno ili popusti u pokušajima da ih drži podalje od Evrope, posledice bi mogle da budu prilično dramatične.
“Erdoganove reči da će osloboditi novi izbeglički talas posledica su njegove frustracije brojem izbeglica koje se već nalaze u Turskoj”, smatra Bulent Aliriza, direktor turskog projekta u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.
Činjenica da su turski krijumčari uspeli da okupe toliki broj ljudi 29. avgusta i pošalju ih u Grčku izazvala je sumnje o saučesništvu turske države.
Turska obalna straža koja je inače aktivna u ovim vodala nije tog popodneva odgovorila na višestruke pozive na intervenciju od grčkih kolega, prema rečima male privatne organizacije Refugee Rescue, koja pomaže migrantima na moru. Turska straža držala se obrasca jutarnjih patrola, iako su krijumčari izbeglice slali u Grčku tokom popodneva.
Stariji turski zvaničnik koji je tražio da ostane anoniman odbacio je navode da su turske vlasti zažmurile u ovom slučaju i svesno propustile migrante.
Erdoganova vlada je ovog leta pokrenula deportaciju Sirijaca iz Turske, a pretpostavlja se da je upravo to razlog intenziviranog prelaska u Grčku. Ipak, više od 80 odsto migranata koji su se iskrcali na Lezbos bilo je iz Avganistana. Loši uslovi u Turskoj i Iranu gde najmanje milion Avganistanaca živi u egzilu nagnali su avganistanske izbeglice da utočište potraže u Evropi.
Svega pet odsto migranata koji su pristigli na Lezbos u avgustu bilo je iz Sirije, što znači da je još uvek mali broj Sirijaca u Turskoj koji se osećaju dovoljno ugroženo da bi napustili zemlju.
Sa druge strane, ogroman broj Sirijaca koji se trenutno nalaze u Turskoj izazvao je nezadovoljstvo Erdoganovog biračkog tela, zbog čega on i nastoji da smanji broj migranata u zemlji.
Na Lezbosu je oko 10.000 ljudi smešteno u Moriji, kampu koji je predviđen za samo 3.100 ljudi. Iako je Evropska unija alocirala grčkoj vladi oko 1,9 milijardi dolara u subvencijama za adekvatan smeštaj izbeglica, Grčka je odbila da proširi ustanove i poboljša uslove u njima iz straha da će tako privući još migranata.
Oni koji ovde obitavaju neretko provedu i po godinu dana živeći u šatorima i čekajući u redovima za hranu i po dvanaest sati dnevno. Nije retkost ni da hrane ponestane pre nego što svi dobiju obrok.
U šatore se svaki čas izliva kanalizacija, a tuče i seksualno uznemiravanje su svakodnevna pojava. Prezauzeti medicinski radnici pokušavaju da zbrinu sve veći broj pacijenata.
Jusef el Hasan (44), koji je nedavno pristigao na Lezbos, sedam godina je proveo u Turskoj, ali kada su ovog leta počele deportacije u Siriju, shvatio je da za njega više nije bezbedno u Turskoj.
“Imali smo osećaj da će u narednih pet minuta neko doći i izbaciti nas”, rekao je svega nekoliko sati pošto je stigao na grčku obalu. “Situacija je takva da će još mnogo ljudi poći ovamo.”
Piše Patrik Kingsli
© 2019 The New York Times
Tagovi
