Prilikom prošlogodišnje posete Kijevu, upriličene u znak podrške ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, američki predsednik Džozef Bajden rekao je da je „osetio nešto… nešto jače nego ikada ranije“.

Dok su zavijale vazdušne sirene Bajden je govorio da oseća da je „Amerika svetionik čitavog sveta“.

Svet trenutno čeka da vidi ko će da preuzme kontrolu nad tim takozvanim svetionikom, odnosno, koga će od dva predsednička kandidata Amerikanci izabrati 5. novembra.

Da li će to biti Kamala Haris, koja bi nastavila Bajdenovim stopama, uverena da se u „ovako teškim vremenima Amerika ne može povući“, ili Donald Tramp koji je za „amerikanizam, a ne globalizam“?

U današnjem svetu, globalni uticaj SAD je pod znakom pitanja. Regionalne sile teraju svoje, autokratski režimi sklapaju saveze, a razorni ratovi u Gazi, Ukrajini i drugde nameću pitanje kakva je tu zapravo uloga Vašingtona.

Sjedinjene Države su zbog svoje ekonomske i vojne snage bitne u mnogim savezima. Zbog toga u njima i imaju glavnu ulogu, piše BBC.

Vojna moć

„Donald Tramp je evropska noćna mora. Svim liderima zemlja članica NATO-a u ušima još uvek odjekuju njegove pretnje da bi, ako postane presednik, povukao članstvo Amerike iz tog saveza“, kaže Rouz Gotemoler, bivša zamenica generalnog sekretara NATO-a.

SAD u odbranu ulažu više nego bilo koja članica NATO-a i to je zemlja, koja, osim toga, troši više na svoju vojsku nego deset najvećih zemalja sveta – uključujući i Rusiju i Kinu.

Gotemoler kaže da bi NATO bio siguran u rukama Kamale Haris, da bi ona nastavila da podržava Ukrajinu, kako bi pobedila Rusiju, ali da bi „pritsak na Evropu ostao veliki“.

Republikanci su, za razliku od demokrata, svakako manje spremni da podržavaju strane ratove. Čak i kada bi Harisova pobedila, morala bi da se bori sa republikancima u Senatu ili Domu. Analitičari tvrde da će, bez obzira ko postane predsednik, Kijev biti pod većim pritiskom da pronađe način kako da okonča ovaj rat, jer američki zakonodavci imaju sve manje volje da mu šalju te velike pakete pomoći.

Sjedinjene Države su zemlja koja najviše ulaže u podršku Ukrajini. Vrednost njihove vojne pomoći Kijevu do 31. avgusta ove godine iznosi 61 milijardu dolara. Prva sledeća zemlja, na listi ispod njih, jeste Nemačka sa 11 milijardi dolara, zatim Ujedinjeno Kraljevstvo sa 10 milijardi i Danska sa 7 milijardi.

Tvorci mira?

U svetu u kojem živimo postoji velika opasnost od direktnog sukoba velikih sila. Slično pa kao u doba Hladnog rata.

„SAD ostaju najznačajniji međunarodni akter u pitanjima mira i bezbednosti“, kaže Komfor Ero, predsednica i izvršna direktorka Međunarodne krizne grupe. Međutim, kako dodaje, njihova moć da reše sukobe trenutno je smanjena.

Ratovi se sve teže završavaju, sukobi postaju sve smrtonosniji i duži.

Ero kaže da su srednje sile u porastu.

Ratovi kao što je onaj koji se vodi u Ukrajini privlače više sila, a oni drugi, kao u Sudanu recimo, suprotstavljaju regionalne igrače koji imaju drugačije interese.

Amerika gubi moralnu veličinu, dodaje Ero, jer globalni akteri primećuju da ona primenjuje jedan standard kada su u pitanju akcije Rusije u Ukrajini, a nešto sasvim drugo kada je u pitanju ono što Izrael radi u Gazi.

U Sudanu su se dogodili strašni zločini, ali se i dalje taj rat tretira kao sukob drugorazrednog značaja.

Ona kaže da bi Harisova nastavila Bajdenovu politiku, dok bi Tramp mogao još više da odreši ruke Izraelu i njegovom premijeru Netanjahuu.

Harisova je više puta naglasila da podržava pravo Izraela da se brani, ali i da je protiv ubijanja nedužnih civila.

Tramp je takođe rekao da ubijanje ljudi treba da prestane, ali je navodno, izraelskom premijeru rekao da „radi ono što treba da radi“. U intervjuu za saudijsku televiziju Al Arabia, Tramp je rekao da će „na Bliskom istoku uskoro biti mir“.

Obećao je da će proširiti Abrahamov sporazum iz 2020. godine, kojim su normalizovani odnosi između Izraela i nekoliko arapskih država, ali se smatralo da su Palestinci ostavljeni po strani. Neki smatraju da je to dovelo do trenutne krize.

Tramp nikada ne krije svoju zadivljenost Putinom, jasno je stavio do znanja da želi da okonča rat u Ukrajini i ogromnu finansijsku pomoć Sjedinjenih Država toj zemlji.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.