Stepenice Kapitol Hila preplavljene su karanfilima. Osoblje Kongresa, njih više od stotinu i svi sa maskama kako bi prikrili identitete, tu ih je donelo, po jedan za svakog civila nastradalog u izraelsko-palestinskom sukobu što je buknuo 7. oktobra i što i dalje ne jenjava.
“Mi više ne želimo da ćutimo”, izjavili su neki od njih, ne želeći da otkriju svoja imena. “Naši birači traže prekid vatre i mi smo dužni da odgovorimo na njihove zahteve. Većina naših šefova na Kapitol Hilu uopšte ne sluša ljude koje predstavlja. Zato od njih tražimo da progovore: da pozovu na prekid vatre, oslobađanje talaca i momentalnu deeskalaciju.”
I dok se politička debata i rasprava oko pružanja pomoći Izraelu u američkom Senatu i Predstavničkom domu zahuktava, ništa bolje nije ni u kancelarijama članova Kongresa. Ogromna većina njih, bez obzira na stranačku pripadnost, odbacila je pozive na prekid vatre, zbog toga što, kako kažu, nakon Hamasovog zverskog napada Izrael ima potpuno pravo na kontraudar. Oni takođe smatraju da bi obustavljanje izraelskih akcija samo ohrabrilo Hamas da se pregrupiše i ponovo napadne. Iako je Izrael prošle nedelje najavio da će uvesti svakodnevne pauze u borbi kako bi civilima omogućio evakuaciju, došlo je do oštrih neslaganja između mnogih članova demokratskog dela kongresnog osoblja (uglavnom mlađeg od 35 godina) i njihovim šefovima.
Kako sami kažu, pokušali su da pomire svoja ubeđenja sa profesionalnim obavezama koja zahtevaju da potisnu lična mišljenja i revnosno zagovaraju stav kongresmena koji ih je zaposlio, ali ta borba nije laka. Zato su na kraju, nakon niza internih sastanaka, ipak odlučili da progovore i polaganjem karanfila iskažu svoje stavove, jer je svako pričanje, pa makar ono bilo i anonimno, bolje od zaglušujuće tišine.
Većina kongresmana i njihovih pomoćnika izrazito je proizraelski orijentisano (toliko da neki od njih na svaku kritiku upućenu jevrejskoj državi gledaju kao na antisemitizam), ali Džeremi Slevin, viši savetnik Ilhana Omara, nije jedan od njih.
“To što se na Bliskom istoku trenutno dešava toliko je užasno, i ja mislim da su razgovori koji se vode ovde, na Kaptiol Hilu, potpuno otcepljeni od realnosti. Kako od realnosti rata u Izraelu i Gazi, tako i od realnih stavova biračkog tela i pomoćnika u Kongresu”, kaže Slevin, dodajući da ne pamti da je kongresno osoblje ikada načinilo ovakve napore, ma iz kog razloga. U samo nekoliko nedelja, na stotine njih potpisalo je pismo kojim se članovi Kongresa pozivaju na angažovanje u prosecu uspostavljanja prekida vatre, a desetine njih pojavilo se i na propalestinskim demonstracijama.
U jednom od pisama navedeno je kako su “članovi Kongresa dosad bezbroj puta pokazali kolika je njihova moć”, te se zbog toga od njih traži “da zaštite i palestinske, a ne samo izraelske, civile.”
Jedna članica osoblja demokratske kongresmenke koja nije pozvala na prekid vatre za Njujork Tajms otkriva kako je prikupila na stotine poruka birača u kojima oni eksplicitno iskazuju svoje nezadovoljstvo činjenicom da Kongres nije preduzeo aktivniju ulogu u deeskaliranju izraelsko-palestinskih odnosa. Ista ta pomoćnica pokušala je o tome da porazgovara sa starijim kolegama, naglasivši da se dobar deo glasača izjasnio kako je spreman da dotičnoj kongresmenki ne pruži podršku na predstojećim izborima ako ne pozove na prekid vatre, ali njih to nije preterano zanimalo.
Valed Šahid, nekadašnji pomoćnik na Kapitol Hilu, smatra kako je glavni uzrok trzavica u Demokratskoj partiji ogroman generacijski jaz. “Stara garda Demokratske partije ima zastarelo mišljenje o tome kako njihovi glasači bezuslovno podržavaju Izrael, kao da zaboravljaju da postoji jedna potpuno nova generacija birača, daleko naklonjenija ideji o tome da je svaki ljudski život podjednako vredan. Bez obzira na to da li je izraelski ili palestinski.”
I dok predsednik Džozef Bajden, kako se čini, ni ne namerava da pokuša da izdejstvuje prekid vatre, američki državni sekretar Entoni Blinken održao je nekoliko sastanaka s članovima Stejt departmenta koji su takođe izrazili nezadovoljstvo i svojim nadređenima uputili nekoliko pisama. Kako saznaje NYT, u poruci kojom je Blinken odgovorio nezadovoljnom osoblju, državni sekretar rekao je “kako je svestan da su dešavanja na Bliskom istoku pogodila mnoge članove osoblja” i da je “Stejt department spreman da sluša”.
No, i uprkos tome, američki zvaničnici nisu previše optimistični. Iako su različita mišljenja i nove perspektive uvek dobrodošli, kongresno osoblje i pomoćnici, kao i zaposleni u Stejt departmentu, na kraju dana, ipak su samo podređeni, koji bespogovorno moraju da prihvate i sprovedu politiku svojih pretpostavljenih.