Komunisti su nametnuli dogmu da svako treba da govori samo o zločinima svog naroda, a drugovi iz drugih naroda će o zločinima svojih. To je ostalo i do danas. Vuk Drašković, koji bar nije ćutao o zločinima koje su počinili Srbi, i dalje je na mnogim mestima kontroverzan pa i nepoželjan zato što je pisao i o zločinima nad Srbima. Ta logika se preliva i na film.

Stvarno, šta bi bilo gore „za srpsku stvar“: da su Hrvati 2018. u Moskvi postali prvaci sveta u fudbalu ili da je film „Quo vadis, Aida?“ Jasmile Žbanić o Srebrenici dobio Oskara? Kojoj nije zamereno što se prvo ne bavi nesrpskim zločinima. Uglavnom, danski film „Još jedna runda“ (Druk, Another Round) reditelja Tomasa Vinterberga dobio je tada Oskara u kategoriji za najbolji film na stranom jeziku.

Bilo je i smušenih izjava razočaranih građana Sarajeva koji ne mogu da shvate da je Oskara dobio film o pijanstvu, a ne o genocidu. Da je film otrežnjenja izgubio od filma opijanja.

Davne 1985. Oskara za strani film dobila je argentinska „Zvanična verzija“ (La historia oficial) Luisa Puenza. U konkurenciji su tada bili i „Otac na službenom putu“ Emira Kusturice i „Pukovnik Redl“ Ištvana Saboa. Objektivno, i „Otac“ i „Redl“ bili su bolji filmovi od nagrađenog argentinskog, ali u to vreme tema o traumama argentinskog društva za vreme vojne hunte bila je aktuelnija od Informbiroa (Kusturica) i Austrougarske (Sabo). Što naravno ne znači da je pijanstvo danskih profesora u krizi srednjih godina bitnija tema od Srebrenice. Ili od Jasenovca („Dara iz Jasenovca“). Kao što je opskurno „Daru“ i „Aidu“ doživljavati kao duel, maltene kao utakmicu. Ili još morbidnije – navijati za njih kao za predstavnice na Pesmi Evrovizije. Kao što je danas narativno nerealno očekivati da u Sinju i Hrvatskoj zvanično bude bitnije sećanje na njihovog zemljaka Sinišu Pavića čiji je otac bio alkarski momak, od pijeteta ukazanog kosovskoj predsednici Vjosi Osmani koja je na poziv predsednika Hrvatske, ove godine prisustvovala Sinjskim alkama.

Koliko danas kosovske narative dominantne na Zapadu može da zainteresuje (ili koriguje) stanje Srba na Kosovu sedamdesetih godina prošlog veka?

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 26. SEPTEMBAR, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Nedeljnik 663

Nedeljnik 663

UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „HOW TO“ NA POKLON

HT 10

HT 10

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.