Ukrajina, koja se bori protiv ruske invazije od februara 2022. godine, nastoji da uđe u NATO što je pre moguće, ali članice zapadne vojne alijanse su podeljene oko toga koliko brzo taj korak treba preduzeti, prenosi N1.

Dok istočnoevropske zemlje žele da se Kijevu ponudi neka vrsta vremenskog okvira na samitu NATO-a u Viljnusu sredinom jula, zapadne članice kao što su Sjedinjene Države, Francuska i Nemačka su oprezne u pogledu bilo kakvog poteza koji bi mogao da približi alijansu ratu sa Rusijom . Odluka da se neka zemlja pozove u Severnoatlantski savez mora biti doneta konsenzusom.

Na samitu u Bukureštu 2008. godine, NATO se složio da Ukrajina koja je, kao i Rusija, bila deo Sovjetskog Saveza do njegovog raspada 1991. godine na kraju pristupi alijansi. Ali lideri NATO-a do sada nisu preduzeli nikakve konkretne korake u tom cilju, kao što je davanje Kijevu takozvanog akcionog plana za članstvo (MAP) koji bi odredio vremenski okvir za približavanje bloku.

NATO već naglasio da je Ukrajini mjesto u savezu

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je rekao u aprilu u Kijevu da je Ukrajini mesto u NATO-u ali nije precizirao vremenski okvir. Kasnije je jasno stavio do znanja da Ukrajina neće moći da se pridruži sve dok postoji rat sa Rusijom.

Početkom juna ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je potvrdio ovaj stav i rekao da Ukrajina razume da ne može da bude primljena u NATO dok traje rat.

Član 10 Vašingtonskog ugovora kaže da je članstvo u NATO-u otvoreno za svaku „evropsku zemlju koja je u poziciji da promoviše principe Ugovora i doprinosi bezbednosti severnoatlantskog područja“.

Od 1999. godine većina zemalja koje žele da se pridruže NATO-u učestvuju u MAP-u, programu koji je osmišljen da im pomogne da ispune određene političke, ekonomske i vojne kriterijume.

Kandidati za članstvo treba da budu funkcionalne demokratije koje pravedno tretiraju svoje manjine, posvećene su mirnom rešavanju sukoba i pokazuju da su sposobne i voljne da vojno doprinesu operacijama NATO-a.

Nejasno je, međutim, kako će izgledati put Ukrajine ka članstvu.

Uprkos tome što nije dobila MAP, vojska zemlje je napravila veliki napredak u prelasku na NATO standarde od ruske invazije pre 15 meseci. Ovaj proces, na vojnom frontu, ubrzavaće se kako Kijevu postepeno ponestaje sovjetskog oružja i municije, dok Zapad obučava ukrajinske trupe prema standardima NATO-a i šalje sve naprednije oružje u zemlju.

Na kraju, koliko brzo i pod kojim uslovima će Ukrajini biti dozvoljeno da uđe u NATO zavisiće od sadašnje 31 države članice.

Zaštitni kišobran

Ulaskom u NATO Ukrajina bi došla pod zaštitni kišobran člana 5 Vašingtonskog ugovora, koji kaže da se napad na jednog saveznika smatra napadom na sve saveznike.

Klauzula NATO-a o uzajamnoj pomoći je osnova alijanse osnovane 1949. sa primarnim ciljem da se suprotstavi riziku od sovjetskog napada na savezničku teritoriju.

Istovremeno, član 5 se navodi kao jedan od glavnih razloga zašto Ukrajina ne može da uđe u NATO dok je u sukobu sa Rusijom, jer bi to odmah moglo da uvuče alijansu u aktivni rat.

Kremlj je rekao da će izazvati probleme u narednim godinama ako Ukrajina uđe u NATO. On upozorava da će Moskva osigurati svoje interese i bezbednost, za koje kaže da su više od dve decenije ugrožene širenjem alijanse na istok ka evropskim granicama sa Rusijom.

Kremlj već dugo vidi širenje NATO-a u Istočnoj Evropi kao dokaz neprijateljstva Zapada prema Rusiji, što zapadne sile poriču, rekavši da je alijansa u potpunosti defanzivne prirode i navodi to kao ključni razlog za svoju odluku da pošalje desetine hiljada vojnika u Ukrajinu 24. februara 2022.