Iz „Knjige o Titu“ Dobrice Ćosića, i feljtona koji je za Nedeljnik priredio Veljko Lalić

IPAK JE UMRO

4. maj 1980.

 Četvrtog maja po podne, vraćao sam se pešice iz Akademije kući. Na sredini ulice Kneza Miloša, čuo sam ženski krik: Jao, šta će biti s nama? Tada sam se i ja zamislio: zaista šta će biti s nama, posle Titove smrti? 

U sedam sati uveče saopštili su preko radija da je Tito umro. Potresao sam se. I Božica. Nedelja je. Ljudi se vraćaju s prvomajskih izleta i putovanja. Ljudi su se uozbiljili, namrštili, požurili kućama. A sutra ujutru trebalo je s Anom da putujem u London, da održim dva predavanja na Londonskom univerzitetu i posetim slavističke centre u Oksfordu i Kembridžu. Zamislio sam se: da li je pametno i korektno da ovih dana putujem u London? Božica i Ana bile su odlučno protiv. Uvideo sam: neprilično je da ja, nekadašnji sledbenik i vernik, pa Titov protivnik, 6. i 7. maja držim u Londonu predavanja o istoriji i romanu, dok moji sugrađani sahranjuju predsednika države. Odustao sam od puta.  

Poslednji nastavak feljtona iz „Knjige o Titu“ Dobrice Ćosića čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 9. novembra

Pretplatite se na digitalno i štampano izdanje na novom sajtu Nedeljnika

Povodom Crnog petka, Nedeljnik je pripremio specijalnu ponudu. Veliki popust na pretplatu za štampano i digitalno izdanje.

Čitaj svoj omiljeni magazin svake srede uveče gde god da se nalaziš.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.