Donald Tramp sprema se da se vrati u Belu kuću, a uoči pobede na izborima obećao je da će se što pre pozabaviti pitanjima imigracije, ekonomije i rata u Ukrajini.
Izgleda da će, tako bar piše BBC, u svojim političkim ciljevima Tramp imati veliku podršku Kongresa, nakon što je njegova Republikanska partija ponovo stekla većinu u Senatu (predsednik SAD ne može da imenuje visoke zvaničnike bez podrške Senata, te je u tom smislu Trampu veoma bitno da njegova partija zagospodari gornjim domom).
U svom pobedničkom govoru, Tramp je obećao da će se „vladati jednostavnim motoom: data obećanja – ispunjena obećanja. „Ispunićemo svoja obećanja“, poručio je.
Ipak, on je izneo malo detalja o tome kako bi mogao da postigne svoje ciljeve.
1) Deportovati ilegalne migrante
Tokom kampanje, Tramp je obećao najveće masovne deportacije migranata bez dokumenata u istoriji SAD.
Takođe je obećao da će završiti izgradnju zida na granici sa Meksikom, započetu još tokom njegovog prvog mandata. Broj prelazaka na južnoj granici SAD dostigao je rekordne nivoe krajem prošle godine.
Stručnjaci su za BBC rekli da će deportacije u obimu koje je Tramp obećao dovesti do ogromnih pravnih i logističkih izazova – i da bi mogle usporiti ekonomski rast.
2) Akcije u ekonomiji, rad na smanjenu poreza
Podaci izlaznih anketa sugerišu da je ekonomija ključno pitanje za birače. Tramp je obećao da će „okončati inflaciju“, koja je vrtoglavo porasla tokom Bajdenovog predsedavanja, a potom ponovo pala. Ali moć predsednika da direktno utiče na cene je ograničena.
On je takođe obećao veliko smanjenje poreza. Predložio je i da se napojnice ne oporezuju, da se ukine porez na davanja socijalnog osiguranja i porez na korporacije.
On je predložio nove carine od najmanje 10% na većinu inostrane robe, kako bi se smanjio trgovinski deficit. Roba uvezane iz Kine mogla bi da dodatno bude oporezovana uz carinu od 60 odsto, rekao je on. Neki ekonomisti upozoravaju da bi to najviše moglo da se odrazi na „obične“ građane.
3) Ukidanje klimatskih propisa
Tokom svog prvog predsedavanja, Tramp je ukinuo stotine propisa koji se odnose na zaštitu životne sredine i učinio Ameriku prvom nacijom koja se povukla iz Pariskog sporazuma o klimi.
Ovog puta ponovo je obećao da će ograničiti pojedine propise, posebno one vezane za pomoć američkoj automobilskoj industriji. Stalno je iznosio kritike protiv električnih vozila, za koje se zalagala Bajdenova administracija.
Obećao je i da će povećati proizvodnju fosilnih goriva u SAD – obećavajući da će „bušiti, bušiti, bušiti“ prvog dana.
Tramp želi da otvori područja kao što je arktička divljina za bušenje nafte, što bi, kako tvrdi, smanjilo troškove koje država izdvaja u oblasti energetike – iako su analitičari skeptični.
4) OKONČANJE ratA u Ukrajini
Tramp je kritikovao odluku prethodnih vlasti SAD da potroše desetine milijardi dolara na podršku Ukrajini u njenom ratu sa Rusijom – i obećao da će okončati sukob „u roku od 24 sata“.
Nije rekao šta misli od čega bi bilo koja strana trebalo da odustane. Demokrate kažu da bi taj potez ohrabrio predsednika Vladimira Putina.
Tramp želi da se SAD generalno distanciraju od stranih sukoba. Što se tiče rata u Gazi – Tramp se pozicionirao kao nepokolebljivi pristalica Izraela, ali je pozvao Netanjahua da okonča ratnu operaciju.
On je takođe obećao da će staviti tačku i na sukobe u Libanu, ali nije naveo detalje o tome kako to misli da uradi.
5) Bez zabrane abortusa
Uprkos željama nekih svojih pristalica, Tramp je tokom predsedničke debate sa Kamalom Haris rekao da neće potpisati zakon o nacionalnoj zabrani abortusa.
Godine 2022. Ustavno pravo na abortus širom zemlje poništio je Vrhovni sud, u kom je tada bila većina konzervativnih sudija nakon Trampovog prvog predsednikovanja.
Reproduktivna prava postala su ključna tema kampanje Kamale Haris, a nekoliko država je odobrilo mere za zaštitu ili proširenje prava na abortus na dan izbora.
Sam Tramp je redovno govorio da bi države trebalo da budu slobodne da odlučuju o sopstvenim zakonima o abortusu, ali se borio da pronađe sopstvenu doslednu poruku.
6) Opraštanje nekim izgrednicima za nerede 6. januara
Tramp je rekao da će „osloboditi“ neke od onih koji su osuđeni za krivična dela tokom nereda u Vašingtonu 6. januara 2021, kada su njegove pristalice uletele u zgradu Kapitola u pokušaju da osujete izbornu pobedu Džoa Bajdena 2020.
Sa nasiljem je povezano nekoliko smrtnih slučajeva, a Tramp je bio optužen za podsticanje nereda.
Nakon toga konstantno je radio na tome da umanji značaj nereda i amnestira stotine pristalica koji su osuđeni kao politički zatvorenici.
I dalje kaže da su mnogi od njih „pogrešno zatvoreni“, iako je priznao da je u nekoliko slučajeva situacija „izmakla kontroli“.
7) Otpustiti specijalnog tužioca Džeka Smita
Tramp je obećao da će smeniti iskusnog tužioca koji je vodio dve krivične istrage protiv njega „u roku od dve sekunde“ nakon što preuzme dužnost.
Specijalni tužilac Džek Smit optužio je Trampa zbog navodnih napora da poništi izbore 2020. i zbog njegovog pogrešnog upravljanja poverljivim dokumentima.
Tramp negira da je uradio bilo šta protiv zakona, a uspeo je da spreči da bilo koji slučaj dođe do suda pre izbora. Kaže da ga je gospodin Smit podvrgao „političkom lovu na veštice“.
Tagovi
