Na zboru jedne centralne beogradske opštine skupilo se dobrih 400-500 ljudi da isproba taj, do juče naučnofantastično doživljen fenomen zvani „direktna demokratija“, možda i nesvesni da će teško Srbija moći da pređe na sistem direktne, kada nismo sigurni koliko je u našoj zemlji prisutno obrisa bilo kakve demokratije.
Neko je tu došao da reši problem kanalizacije u svom naselju, neko da reši pitanje parkića u kojem se izvode kućni ljubimci – „ali to nije park, to je groblje“, uzviknuo je neko iz mase, protivno standardima ovakvih svetkovina koje su uobličili studenti na svojim blokadama – mnogo je tu nespretnosti u funkcionisanju, previše digresija i skakanja s teme na temu, ali nekako je to teklo, i ako ništa drugo prisutni su mogli da steknu utisak da su neke stvari u ovom društvu uzeli u svoje ruke.
Ionako je ovde reč o psihologiji, a ne o politikologiji ili zakonskim rešenjima građanskog organizovanja. Mogli su i do sada građani da se organizuju na razne načine, pa uglavnom nisu, dok studenti nisu promenili narativ.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 27. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 689
