Posle više od devet godina, obelodanjeni su pritisci Mosada, izraelske spoljne obaveštajne agencije, na Međunarodni krivični sud (MKS).
Bivši šef Mosada Josi Koen, špijunirao je i zastrašivao bivšu glavnu tužiteljku MKS-a Fatuu Bensoudu, zbog toga što je pokrenula zvaničnu istragu o navodnim ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti na okupiranim palestinskim teritorijama.
Na nizu tajno održanih sastanaka, Koen je pokušavao da izvrši pritisak na nju, da odustane od istrage o ratnim zločinima u Pojasu Gaze.
Stvar je kulminirala kada je njen naslednik na mestu glavnog tužioca MKS-a, Karim Kan, zatražio naloge za hapšenje Netanjahua i Galanta prošle nedelje. To je prvi put da je sud preuzeo konkretne mere protiv lidera ove zemlje, koja je blisko povezana sa SAD i Evropom, piše Gardijan.
Hapšenje Netanjahua i Galanta se traži, pre svega zbog načina na koji vode osmomesečni rat u Pojasu Gaze – ubijanje civila i njihovo izgladnjivanje.
„Slučaj MKS“, međutim, datira još iz 2015. godine, kada je Bensouda odlučila da pokrene preliminarno ispitivanje stanja u Gazi. Njena istraga, imala je za cilj da napravi početnu procenu navoda o zločinima u Gazi, na Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu.
Izrael se plašio kako za svoje zvaničnike, tako i za građane koji bi mogli da budu krivično gonjeni zbog učešća u raznim operacijama na palestinskim teritorijama.
Izrael se dugo protivio legitimitetu i autoritetu MKS-a, a ministri te zemlje su intenzivirali svoje napade na sud, i čak pretili da će „pokušati da ga rasture“.
Ubrzo nakon što je preliminarno ispitivanje počelo, Bensouda i njeni bivši tužioci počeli su da dobijaju upozorenja od strane izraelske obeveštajne službe.
Dva izvora kažu da je među višim zvaničnicima MKS-a postojala i sumnja da Izrael ima svoje ljude u kancelariji tužioca.
Samo mala grupa visokih zvaničnika iz MKS-a bila je upoznata sa pritiscima koje šef Mosada vrši nad glavnom tužiteljkom.
Sam Koen, ima visoku reputaciju u izraelskoj obaveštajnoj zajednici, kao efikasan regrut stranih agenata. Bio je lojalan saveznik Netanjahua, koji ga je 2016. lično imenovao za direktora Mosada, nakon što je nekoliko godina radio kao njegov savetnik za nacionalnu bezbednost.
Kao predsednik saveta za nacionalnu bezbednost (od 2013. do 2016. godine) Koen je nadgledao telo koje je, prema navodima više izvora, vršilo pritisak na Međunarodni krivični sud.
Oni navode da je prvi susret Koena i Bensoude bio na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2017. godine, kada joj se direktor Mosada kratko predstavio. Više izvora tvrdi da je Koen onda „napao“ Bensoudu u hotelskom apartmanu na Menhetnu.
Nekoliko puta se, prema njihovim rečima, desilo da se na zakazanim Bensoudinim sastancima sa drugim zvaničnicima, umesto njih pojavio Koen. Više puta je telefonom zvao tužiteljku i tražio sastanke sa njom.
U početku je, kažu izvori, Koen pokušavao da „izgradi odnos“ sa tužiteljkom i da je šarmira, ali je njegov cilj bio da je privoli za saradnju sa Izraelom.
Njegov ton se vremenom promenio, postao je preteći, i praćen uhođenjem i proganjanjem.
Tužiteljka je u decembru 2019. objavila da ima osnova da otvori punu krivičnu istragu o optužbama za ratne zločine u Gazi, Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu. Međutim, odustala je od pokretanja, pošto je odlučila da prvo zatraži odluku pretpretresnog veća da potvrdi da li MKS ima nadležnost nad palestinskim teritorijama.
Više izvora kaže da je Koen u tom periodu najaktivniji u pritiscima na Bensoudu. Od 2019. do 2021. godine, bilo je nekoliko sastanaka tužiteljke i Koena, sada već uz pretnje o njenoj bezbednosti i bezbednosti njene porodice. Koen je više puta ponovio da bi otvaranje istrage sigurno naštetilo tužiteljkinoj karijeri.
šta posle ovih saznanja?
Međunarodna izolacija Izraela, izazvana njihovim masovnim ubijanjem civila u Gazi, samo će se produbiti nakon saznanja o uhođenju glavne tužiteljke MKS-a od strane Mosada, piše spoljnopolitički komentator Gardijana, Simon Tisdal.
Bivša glavna tužiteljka i sadašnji glavni tužilac MKS-a Karim Kan, verovatno su još uvek predmet izraelskih tajnih operacija,
Svet se danas suočava, ne samo sa činjenicom, već i sa dokazima o tome da je Izrael pod destruktivnim vođstvom desničarskog premijera Benjamina Netanjahua. Njen premijer je prešao još jednu granicu.
Danas je jasan njegov prezir prema vrednostima zapadnih demokratija, koje ga, s druge strane, bespogovorno podržavaju i naoružavaju njegovu zemlju.
Netanjahuova koalicija se već suočila sa kritikama stranih diplomata, i „saradnika“ i onih koji ne podržavaju njegov rat protiv Hamasa. Savet bezbednosti UN, Generalna skupština UN, EU, arapske države, brojne humanitarne agencije, pa čak i Bajdenova administracija (sa zakašnjenjem) – svi zahtevaju prekidanje napada na Gazu.
A on se drži svog cilja, da potpuno uništi Hamas.
Još jedna novost, Irska, Španija i Norveška odlučile su da priznaju palestinsku državu. A još veći pritisak dolazi od Međunarodnog suda pravde UN-a, koji je naredio Izraelu da zaustavi napade u Rafi.
Tagovi
