TIRUPUR, Indija – Dok je Alan Grinspen vodio konsultantsku firmu, kad god bi poželeo da zna kako se razvija ekonomija, kao orijentir mu je služila prodaja muškog donjeg veša.
Grinspen, koji je kasnije služio kao predsednik Saveznih rezervi SAD, verovao je da muškarci u teškim vremenima prvo prestaju da menjaju iznošeni veš pre nego što srežu budžet na nekim vidljivijim mestima.
Prema ovom kriterijumu, Indija je u ozbiljnoj recesiji.
“Prodaja je opala 50 odsto”, kaže Džefrin Mozes dok pokazuje na kutije pamučnih bokserica i veš majica u fabrici Tanteks u Tirupuru, gradu u kojem se proizvode najveće količine pletiva u zemlji.
I to nije slučaj samo sa donjim vešom. Prodaja automobila opala je 32 odsto u avgustu, više nego u bilo kom trenutku u poslednje dve decenije, a proizvođači automobila najavili su otpuštanje milion radnika. Macrotech, velika kompanija za razvoj nekretnina koja sa predsednikom Donaldom Trampom sarađuje na zgradi u Mumbaju, upravo je otpustila 400 zaposlenih.
Preskaču se čak i “parle” biskviti koji se u Indiji ujutru grickaju uz čaj sa mlekom; kutija keksa košta sedam centi. Umesto toga, za porodičnim trpezama ujutru se služe jeftinije grickalice koje proizvode lokalni prodavci, prema Majanku Šahu iz kompanije Parle. Prodaja biskvita pala je osam odsto, kaže Šah, a ako se taj trend nastavi, kompanija će biti primorana da otpusti oko 10.000 radnika.
Indijska vlada u septembru je konačno priznala da je u problemu i najavila smanjivanje poreza na prihode za sve kompanije, kao i dodatne subvencije za proizvođačke pogone.
Indija u kojoj živi oko 1,3 milijarde ljudi sve do prošle godine bila je ekonomija sa najbržom stopom rasta na svetu od osam odsto ili više. Rast je sada na jedva pet odsto. Stopa nezaposlenosti je 8,4 odsto i u porastu, prema Centru za monitoring indijske ekonomije.
Ovakav preokret u ekonomskim prilikama u Indiji je svojevrsno upozorenje drugim zemljama u razvoju u Aziji, Africi i Latinskoj Americi koje pokušavaju da se istovremeno nose sa slabljenjem svetske ekonomije i Trampovom konfliktnom trgovinskom politikom.
“Indija je potencijalni predvodnik ovog trenda”, navodi Per Hamarlund, glavni strateg za tržišta u razvoju u švedskoj banci SEB. “Ona signalizira trend u svetskoj ekonomiji: rast je ove godine još manji nego prethodne.”
Pošto su ćudljivi globalni investitori potražili sklonište u sigurnosti dolara, indijska rupija i valute drugih tržišta u razvoju izgubile su na vrednosti. Zato je uvoz energije, elektronskih uređaja i fabričke opreme, iako od vitalnog značaja, skuplji.
Poput Kine i Indonezije, Indija je suočena sa posledicama prekomernog pozajmljivanja koje je država podsticala. Bankarski dugovi u kombinaciji sa neisplaćenim dugovima nebankarskim finansijskim kompanijama, doveli su do zastoja u pozajmicama građanima i preduzećima. Agenda centralne indijske vlade i politike saveznih država samo su pogoršale situaciju, prema mišljenju ekonomista i poslovnih lidera.
Tekstilna industrija koja zapošljava oko 45 miliona ljudi i predstavlja drugog po veličini poslodavca u zemlji postala je emblem nevolja u kojima se Indija nalazi.
Jednog dana, tržište veleprodaje, nepotrebnih količina odeće i robe s greškom u Tirupuru bilo je napušteno. Pogoni za preradu pamuka smanjuju proizvodnju. Iako je svetska cena pamuka opala zbog povećanja američkih taksâ na kineski tekstil, vlasnici kažu da su cene prediva takođe pale, što mlinovima za pamuk otežava sticanje profita.
U kompaniji Dollar Industries koja se proizvodnjom muškog veša bavi skoro pola veka, pad prodaje od četiri odsto u poslednjem kvartalu bio je šokantan.
“Nikada nisam video ovakav pad”, kaže Gaurav Gupta, sin jednog od osnivača kompanije. “Kupac koji je nekada kupovao šest komada veša, sada sebi može da priušti verovatno četiri.”
Dollar još uvek nije počeo da otpušta radnike, mada je radno vreme skraćeno između 10 i 20 odsto, a to znači i proporcionalno smanjenje plata. Sambu Karvar, 22-godišnji radnik koji pegla tkaninu pre nego što ona ode na sečenje, kaže da mu Dollar isplaćuje mesečnu novčanu naknadu od 12.000 rupija, odnosno 167 dolara, uz obezbeđen smeštaj i povlastice za kupovinu hrane. “Dobro je živeti ovde”, kaže Karvar.
Situacija je, međutim, drugačija u kompaniji Siva Exports koja na ugovor za Dollar izrađuje šavove.
Većina mašina za šivenje u dvospratnoj fabrici nije u upotrebi. Vlasnik Sive, V. Murugesan, kaže da je bio prinuđen da otpusti oko tri četvrtine šivača tokom poslednjih šest meseci pošto je izgubio dva najveća klijenta – brendove iz Italije i Francuske. On dodaje da nije mogao da parira cenama koje su im ponuđene u Bangladešu gde su plate znatno niže.
“Ovo je tržište kupaca”, kaže Murugesan. “Porudžbine idu sporo.”
On je pozvao indijsku vladu da pomogne malim izvoznicima poput njega kroz subvencije ili neki drugi vid podrške.
Sa jeftinijom rupijom i višim američkim taksama na uvozni kineski tekstil, Indija ima priliku da izvozi veće količine tekstila u SAD.
U teoriji, makar. C. Anand, direktor RTW Renaissance Asia, proizvođača odeće u Tirupuru koji se fokusira upravo na izvoz u Ameriku, navodi da cena nije dovoljna da Indija bude konkurentna Bagladešu, Vijetnamu ili zonama slobodne trgovine poput Jordana ili Haitija.
“Morate da na tržištu ponudite inovacije”, ističe.
Piše VINDU GOEL
Ovaj tekst objavljen je u jubilarnom, 50. broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak aktuelnog Nedeljnika
© 2019 The New York Times
Tagovi
