Izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja počinju da se primenjuju od 17. februara 2022. Radi se o propisu koji novinari, istraživači, aktivisti i civilni sektor svakodnevno koriste kako bi došli do informacija o radu državnih organa i drugih nosilaca javnih ovlašćenja i na taj način ukazivali na loše (često koruptivne) prakse i uopšte vršili kontrolu nad njihovim radom.
Informacija od javnog značaja je informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna. Zakon pretpostavlja postojanje javnog interesa, što znači da tražilac informacije nije dužan da navede razloge za traženje informacije, a, ukoliko odluči da zahtev odbije, organ vlasti ovakvu odluku mora da obrazloži, pozivajući se na razloge taksativno nabrojane u Zakonu.
Organ vlasti je dužan da u roku od 15 dana od dana prijema zahteva obavesti tražioca o posedovanju informacija, stavi mu na uvid dokumenta, odnosno dostavi mu kopiju dokumenata koji sadrže tražene informacije.
Ukoliko organ vlasti smatra da postoje razlozi za odbijanje zahteva, dužan je da u roku od 15 dana od prijema zahteva donese rešenje o odbijanju, sa obrazloženim razlozima. Zakon ovde unosi bitnu izmenu, tako što više ne predviđa mogućnost organa vlasti da odbije dostavljanje informacija pozivajući se na zloupotrebu prava od strane tražioca. Ovu pozitivnu promenu zakonodavac obrazlaže podatkom da je pozivanje na zloupotrebu prava često neadekvatno korišćeno od strane organa vlasti, kao i da je ovaj institut podložan subjektivnoj proceni.
Tražilac informacije može izjaviti žalbu Povereniku ukoliko organ vlasti ne odgovori u zakonskom roku (ćutanje uprave), ako odbije ili odbaci zahtev, odnosno otežava ili onemogućava tražiocu slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Imajući u vidu da organi vlasti veoma često ne daju nikakav odgovor na podnete zahteve, žalbe se najčešće podnose zbog ćutanja uprave. Izmenama je ovaj rok produžen sa 30 na 60 dana. Međutim, novi zakon Povereniku daje i dodatne mogućnosti: pored toga što je ovlašćen da organu vlasti naloži da u određenom roku dostavi informacije, Poverenik može i da izda prekršajni nalog kojim kažnjava ovlašćeno lice (rukovodioca organa) novčanom kaznom u iznosu od 30.000 dinara. Ovo je veoma značajna izmena koja može predstavljati dodatan pritisak na organe vlasti da postupaju po Zakonu i unaprede transparentnost svog rada.
U situacijama kada je organ vlasti odgovorio na zahtev tražioca, ali je odbio da dostavi informacije, Poverenik donosi rešenje kojim može naložiti organu vlasti da u određenom roku omogući pristup informacijama. Ako organ vlasti ne postupa po rešenju, Poverenik je ovlašćen da organu izrekne novčanu kaznu u iznosu od 20.000 dinara do 100.000 dinara. Ovim izmenama je kazneni raspon povećan, a broj uzastopnih novčanih kazni kojima se organ može sankcionisati više nije ograničen.
U pogledu postupka ostvarivanja prava na informacije od javnog značaja, novi Zakon donosi neka dobra rešenja, poput novih obveznika Zakona, ali i proširenih ovlašćenja Poverenika u situacijama kada organi vlasti ignorišu zahteve za dostavljanje informacija od javnog značaja, kao i povećanja propisanih kaznenih raspona.
Međutim, novi Zakon ne rešava brojne stare probleme. Kaznena politika je i dalje blaga, a nadzor neefikasan, jer ga i dalje vrši Upravni inspektorat koji se pokazao kao inertan i selektivan u vršenju svojih ovlašćenja. Iako mnoge odredbe na papiru deluju efektivnije od ranijih rešenja, ostaje da buduća praksa pokaže da li će pristup informacijama od javnog značaja koje su u posedu najviših državnih organa ili najlukrativnijih državnih preduzeća, ostati Sizifov posao.
Tagovi
