„On je čuveni doktor, i pre tih lista sam znao ko je on, ali mi se možda najviše sviđa njegova politika da u Nišu odlučuju Nišlije“, prokomentarisao je veliki uspeh doktora Dragana Milića na lokalnim izborima jedan njegov sugrađanin. I sam doktor Milić je u toj izbornoj noći pričao o „nevidljivoj ruci iz Beograda“, o „cmizdrenju na Beogradom“…
Ništa me to nije pogodilo u lokalpatriotsku venu, žicu, nerv… Sve mi je to bilo okej, i nisam video tu ništa od onog „Šta je, Beograđani?“. Uostalom, u svim zemljama postoje te relacije prestonice i ostalih gradova. Pogledajte jug Italije i njihov odnos prema Milanu i Rimu. Pa Mančester i Liverpul prema jugu Engleske. Postoje uvek te „čvrge“ između prestonica i „ostatka“.
Od klinačkih rokenrol dana pa i kasnije voleo sam „decentralizaciju“. Voleo sam što je Smak iz Kragujevca, Oružjem iz Zrenjanina, Goribor iz Bora, Prezir iz Vrbasa, Bijesovi iz Milanovca… Tako je i u Engleskoj gde osim Stonsa i panka većina najbolje muzike dolazi iz „provincije“. Volim i što je Sterijino i Exit u Novom Sadu, Arsenal u Kragujevcu, Nišvil u Nišu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 06. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
