Prvo kolo druge runde ovogodišnjeg Mundobasketa je za nama. Ali sekiracije nisu.
Nakon blistavih izdanja koja su nam izabranici Svetislava Pešića priredili u prvoj fazi takmičenja, usledilo je otrežnjenje. Ponovo ta Pocekova Italija, ponovo Spisu i Fontekijo, koji protiv Srbije uvek prebace u petu brzinu, samo što im se ovoga puta pridružio još i Luiđi Datome. Za svega dva minuta uspeo je Điđi da svojom maestralnom minijaturom razbuca Srbijinih plus 9 (a Italija je u tom momentu već bila u seriji 7:0) i saigračima (predvođenim raspomamljenim Fontekijom) utre put ka potpunom preokretu.
Falila je „Orlovima“ Jovićeva (o Nikoli pričamo) raspucanost iz prethodnih utakmica, falio je Bogdanovićev šut za 3, a u pojedinim trenucima falilo je i koncentracije i pribranosti. Ovim porazom Srbija je sebe dovela do situacije da u utakmicu protiv Dominikanske Republike mora da uđe s pobedničkim imperativom, ukoliko ne želi da pakuje kofere.
Kada kažemo da je Srbiji falio Bogdanovićev šut, to mislimo bukvalno – kapiten reprezentacije je preuzeo odgovornost i šutirao iz igre 4 od 16, a za tri poena neverovatnih 1 od 13. Za igrača takvog kalibra i šutera takvog renomea – ponižavajuće. Uostalom, Bogi je i sam priznao da je ušao u crveno i birao iracionalne odluke, razimšljajući o tome da jedna mora ući, umesto da ide na prodor. Pešić je pokušao to da preseče izmenom, ali je bio svestan da ne može da završi utakmicu bez najboljeg igrača na parketu.
Za razliku od naše reprezentacije, bliske nam komšije Crnogorci pružili su iznenađujuće dobar otpor najvećem favoritu za uspinjanje na vrh sveta – Amerikanicma. Nikola Vučević je sa 18 poena i čak 16 skokova, uz pomoć naturalizovanog Kendrika Perija koji je pridodao 14, svoju reprezentaciju dugo držao u životu. Na kraju prvog poluvremena Crna Gora je čak imala i prednost od pola koša, ali su Sjedinjene Države onda zaigrale čvršće i na kraju odnele pobedu.
Slično je bilo i u duelu Nemačke i Gruzije. Prvo poluvreme potpuni egal (Nemačka otišla na pauzu s dva poena prednosti), da bi onda Nemci u drugom, zahvaljujući mnogo dubljem i raznovrsnijem rosteru, na kraju ipak odneli pobedu. Mamukelašvili, Goga Bitadze i Šangelija sa svojih kombinovanih 46 poena nikako nisu mogli da isprariraju protivniku koji je sipao sa svih strana, od Maoda Loa, preko Šrudera i Vagnera, pa sve do Obsta i Tajsa. Iako je prvih dvadeset minuta nagoveštavalo neizvestan nastavak, Nemačka je na kraju stotkom potpuno deklasirala Gruziju.
Slovenci su u trijumfu nad Australijom pokazali da umeju da pobeđuju čak i kada Dončić ne igra kao lud (okej, ni protiv Zelenortskih ostrva nije ubacio više od 20 poena, ali činjenica je da je Australija daleko kvalitetnija ekipa). Jeste ponovo on bio taj koji je postigao najviše koševa, ali odličnu rolu imao je i novi centar Crvene zvezde Majk Tobi sa 18 poena i 12 skokova, dok su i ostali igrači solidnim poenterskim izdanjima dodatno rasteretili Luku. Slovenija je ovako direktno izbacila Australiju sa turnira i osigurala sebi četvrtfinale, a u utakmici sa Nemačkom boriće se samo za prvu poziciju u grupi.
Što se tiče individualnih učinaka, najsnažniji utisak svakako je ostavio revolveraški okršaj između Karla Entonija Taunsa i Tremonta Votersa – prvih asova Dominikanske Republike i Portorika – koji su tokom čitave utakmice palili mrežice. Centru Minesote na kraju je sa 39 poena pripao taj dvoboj, ali je Voters, iako je postigao dva poena manje, bio taj koji je imao više razloga za zadovoljstvo, jer je njegova ekipa na kraju savladala favorizovanu Dominikanu, otvorivši sebi put ka četvrt-finalu ali i zakomplikovavši život Srbiji.
A najprijatnije iznenađenje ponovo su servirali Letonci koji su, nakon izbacivanja Francuza, pobedili i selekciju Španije, i to na pogon dvojice nekadašnjih Partizanovih igrača – Davisa Bertansa (16 poena, 3 skoka i asistencija) i Rodiona Kuruca (13 poena, 8 skokova i 2 asistencije). Nakon početka, pa potom i treće četvrtine, koji su totalno pripali Špancima, Litvanci su preslikali završnicu kojom su dekapitovali „petlove“. Opet su nekako pronašli dovoljno mentalne snage i koncentracije da u poslednjoj četvrtini, pri dvocifrenom zaostatku, naprave preokret, pa Špancima nisu pomogli ni Ćaćo ni Ljulj, a ni frljoke koje oni uglavnom pogađaju kad se lomi utakmica. Dobije li Letonija u narednoj utakmici reprezentaciju Brazila (ili Kanada trijumfuje nad Špancima), igraće četvrtfinale.
Za sam kraj, Litvanci su potpuno očekivano samleli čini se nikad slabije Grke, poslavši tako i njih a i Crnogorce kući. Zanimljivo je da je Brazil uspeo da pobedi Kanadu, selekciju koja je, igrački posmatrano, rame uz rame sa Sjedinjenim Državama. Gildžis Aleksander je ponovo plesao po terenu, cepao mrežicu i lupao blokade, ali je očigledno da će Olinik, Beret i Dilon Bruks morati da uzmu malo aktivnije uloge ukoliko žele svoj tim da odvedu do medalje. Poseban utisak ostavio je novi igrač Crvene zvezde Jago dos Santos, koji je pri rezultatu 60:60, na oko minut do kraja utakmice, dva puta pobegao Bruksu i postigao lake poene. Bruks možda ne poštuje nijednog igrača (pa ni Lebrona Džejmsa) dok mu taj igrač ne ubaci 40 poena u lice, ali bi nakon Jaga taj kriterijum mogao da spusti i na 4.
Dve grupe su već rešene i gledaćemo duele za prvo mesto, a u dve grupe – u kojoj je nažalost i Srbija – neće biti prostora za grešku.
Mnogi su pokazali da ne umeju da se nose sa tolikim pritiskom.