Šta je dogovoreno na sastanku opozicije, sukobi na protestu u Kašmiru, istraga u slučaju „Epstajn“ i u Francuskoj: Vaš brifing za subotu

SASTANAK OPOZICIJE – Nijedna opoziciona organizacija koja je učestvovala na sastanku u opštini Stari grad, nije se izjasnila da će učestvovati na izborima pod trenutnim uslovima, izjavio je predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas koji je predsedavao jučerašnjem skupu opozicije.

Đilas je podsetio da su neke stranke već donele odluku o bojkotu izbora, da će neke to učiniti u narednih dvadesetak dana, a da su neke tu odluku vezale za dan raspisivanja izbora.

“Ali nijedna stranka nije na stavu da je na ovakve izbore spremna da izađe”, kazao je Đilas.

“Svi smo mi svesni da odluka o neučestvovanju na ovakvim izborima nije laka, da će biti pritisaka na ljude da izađu, ali smo svesni i da nas ne može niko terati da skačemo u bezen bez vode i tražiti od nas da plivamo”, dodao je predsednik SSP.

Đilas je istako i da će svaka stranka samostalno doneti odluku o neučestvovanju na izborima, ali da u su stavovi svih organizacija okupljenih u Savezu za Srbiju apsolutno identični – da pod trenutnim uslovima nema smisla učestvovati na izborima.

VUČIĆ ĆE DANAS PRIMITI PROF. RADENOVIĆA – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primiće danas profesora Stojana Radenovića u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike na Andrićevom vencu.

Prof. Radenović je jedan od najcitiranijih matematičara sveta i ranije je naučne radove potpisivao za Univerzitet u Beogradu, ali ga je u međuvremenu angažovao Univerzitet kralja Sauda u Saudijskoj Arabiji da za njih potpisuje naučne radove.

Predsednik Srbije nedavno je rekao da će dati sve od sebe da se prof. Radenović vrati na Univerzitet u Beogradu.

„To je čovek kojeg je Tomislav Nikolić svojevremeno odlikovao na ponos naše države, a ja ću dati sve od sebe da za godinu dana, kada isteknu svi ti ugovori da ga vratim i da potpisuje sve svoje naučne radove za Srbiju“, naveo je ranije Vučić.

Zahvaljujući prof. Radenoviću, ali i prof. Zoranu Kadelburgu, Univerzitet u Beogradu našao se među 300 najboljih u svetu 2017. godine, a ove godine zabeležio je pad za oko 100 mesta i našao se među 500 najboljih.

SUKOB NA PROTESTIMA U KAŠMIRU – Snage bezbednosti sukobile su se sa demonstrantima na protestima nakon molitvi u Kašmiru, javio je BBC.

Stotine ljudi su učestvovale, a najmanje dvoje je povređeno u maršu u gradu Srinagar, koji je postao nasilan kada su demonstranti počeli da bacaju kamenice na pripadnike snaga bezbednosti koji su uzvratili suzavcem.

Tenzije u tom regionu rastu otkad je Nju Delhi ukinuo autonomiju Kašmira, garantovanu indijskim ustavom. Nema puno informacija o tamošnjim događajima, jer su internet i mobilne mreže uglavnom blokirane. Nije poznat ni konačan broj ranjenih demonstranata, jer se mnogi plaše da odu u bolnicu kako ne bi bili uhapšeni.

„LJUDSKI LANAC“ NA PROTESTIMA U HONGKONGU – Hiljade demonstranata na protestima nazvanim „Hongkoški lanac“, držeći se za ruke, ispunili su stanice podzemne železnice i ulice, prenosi AP.

Demonstranti koji nedeljama protestuju u Hongkongu okupili su se na ulicama držeći se za ruke i tako formirali ljudski lanac po ugledu na protest protiv sovjetske vlasti u baltičkim zemljama pre 30 godina.

Neki od njih su podigli ruke, a drugi su telefonima osvetljavali ulice. Organizatori su se nadali da će lanac pratiti liniju metroa dužine 40 kilometara.

To je bio poslednje okupljanje pokreta koji je pre 11 nedelja počeo pozivima da se ukine sada suspendovani zakon o izručenju, a potom se proširio na zahteve za demokratijom i nezavisnom istragom navodne policijske brutalnosti tokom protesta.

STRANKE U ITALIJI POČELE PREGOVORE O VLADI – Nakon ostavke premijera Đuzepea Kontea u utorak, italijanske tranke počele su pregovore o formiranju nove vlade.

Prvi dan pregovora između antisistemskog Pokreta 5 zvezda i Demokratske stranke levoga centra o formiranju nove italijanske vlade završili su se u petak napretkom, saopštile su demokrate.

Posle dvosatnog sastanka, jedan od pregovarača opozicionih demokrata Gracijano Delrio saopštio je da je postignuta „velika usklađenost u vezi sa socijalnim i ekološkim pitanjima“, prenosi Hina.

Italijanski predsednik Serđio Matarela je ranije najavio novi krug savetovanja sa strankama u utorak, tako da sve partije imaju samo nekoliko dana za pronalaženje sporazuma.

O rešavanju političke krize u Italiji odlučivaće predsednik Matarela koji mora da izabere hoće li imenovati novu vladu ili raspustiti parlament i raspisati nove izbore.

GVAIDO ĆE BOJKOTOVATI PARLAMENTARNE IZBORE – Huan Gvaido poručio je da politički protivnici predsednika Nikolasa Madura neće učestovati ni na kakvim prevremenim izborima koji budu raspisani.

U intervjuu za agenciju AP Gvaido je rekao da bi svaki izbori dok je Maduro na vlasti bili „farsa“.

Aktuelna vlast u Venecueli najavila je parlamentarne izbore početkom iduće godine. Parlament Venecuele je pod većinskom kontrolom opozicije.

Gvaido, koji se samoproglasio predsednikom Venecuele, kaže da planira da zadrži tu titulu i kada mu se završi mandat u Skupštini.

TRAMP O KIMU – Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da SAD imaju „zaista dobre odnose“ sa Severnom Korejom.

Tramp je naveo da je lider te zemlje Kim Džong Un „vrlo otvoren“ prema njemu.

„Kim Džong Un je vrlo otvoren prema meni“, rekao je Tramp nakon što je Severna Koreja ispalila još dve balističke rakete kratkog dometa, prenosi Rojters.

UHAŠEN KANDIDAT ZA PREDSEDNIKA U TUNISU – Policija Tunisa uhapsila je kandidata za predsednika Nabila Karuija, a lokalni mediji prenose da se suočava sa optužbama za finansijske prekršaje, ali njegova partija Srce Tunisa tvrdi da je reč o politički motivisanom potezu kako bi bio isključen iz izbora.

Lokalni mediji navode da je on uhapšen na putu ka Tunisu.

Medijski magnat jedan je od glavnih kandidata na predsedničkim izborima 15. septembra nakon smrti predsednika Bedži Said Esebsija.

FRANCUSKA OTVORILA ISTRAGU U SLUČAJU „EPSTAJN“ – Francuska je otvorila istragu zbog navodnog silovanja maloletnica i niza drugih optužbi u vezi sa slučajem preminulog američkog milijardera Džefrija Epstajna.

U izjavi tužioca Remija Eca navedeno je da je odluka o otvaranju preliminarne istrage zasnovana na „elementima dostavljenim“ njegovoj kancelariji i na „razmeni sa američkim vlastima, nadležnim za takozvanu aferu Epstajn“.

Istraga uključuje podatke o maloletnicima od 15 i više godina, navodi se u saopštenju.

Nisu dostavljeni detalji o tome koji su „elementi“ doveli do istrage i može li se to odnositi na lično svedočenje navodnih žrtava Epstajna koje su zadržale stan na luksuznoj adresi u blizini Trijumfalne kapije, prenosi AP.

Epstajn, magnat koji je bio blizak eliti i političkim moćnicima i posedovao karipsko ostrvo, ubio se 10. avgusta u zatvoru u Njujorku čekajući suđenje po saveznim optužbama za trgovinu ljudima.

NASLOVNA STRANA AKTUELNOG BROJA NEDELJNIKA

Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici

NASLOVNE STRANE DNEVNE ŠTAMPE