Narodna skupština ima 250 narodnih poslanika. U raspodeli mandata mogu učestvovati samo izborne liste koje su prešle tzv. izborni cenzus, odnosno koje su dobile najmanje tri odsto glasova birača koji su glasali.
Od ovog pravila postoje dva izuzetka, piše RTS.
Prvi izuzetak su izborne liste koje imaju položaj izborne liste nacionalne manjine, a to su one izborne liste za koje je Republička izborna komisija utvrdila da je osnovni cilj njihovog podnošenja predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine.
Ove izborne liste učestvuju u raspodeli mandata i onda kada dobiju manje od tri odsto glasova birača koji su glasali, tako što se mandati raspodeljuju primenom sistema najvećeg količnika, a količnici izbornih lista nacionalnih manjina koje su osvojile manje od tri odsto glasova uvećavaju se za 35 procenata, što, ipak, nije garancija da će im prilikom raspodele zaista pripasti poslanički mandat.
Drugi izuzetak je situacija u kojoj nijedna izborna lista nije dobila tri odsto glasova birača koji su glasali, i tada sve izborne liste koje su dobile glasove mogu učestvovati u raspodeli mandata. Svakoj izbornoj listi pripada broj mandata koji je srazmeran broju dobijenih glasova.
Sistem najvećeg količnika
Mandati se raspodeljuju primenom sistema najvećeg količnika (tzv. Dontov sistem), tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do 250. Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini, a u obzir se uzima 250 najvećih količnika.
Petar Korović iz Republičkog zavoda za statistiku ranije je za Tanjug rekao da je Dont bio belgijski matematičar koji je u 19. veku napravio taj sistem raspodele mandata, a koji većina zemalja koristi i danas.
On je objasnio da je osnovna razlika između proporcionalnog izbornog sistema, koji se u Srbiji primenjuje i većinskog u tome što se u proporcionalnom sistemu glasa za liste kandidata, a u većinskom direktno za kandidata i da iz toga proizlazi i razlika u raspodeli mandata.
Konkretan primer primene Dontovog sistema
Korović je naveo i konkretan primer kako funkcioniše Dontov sistem.
„Ako imamo tri liste koje su prešle cenzus, onda broj glasova svake od tih lista delimo brojevima od jedan do 250 i zabeležimo te količnike, tako da imamo ukupno 750 količnika, od svake liste po 250.
Te količnike poređamo od najvećeg ka najmanjem, a gledamo samo 250 prvih pošto toliko imamo poslaničkih mesta.
Raspodela poslaničkih mandata
Svaka stranka dobiće onoliko poslaničkih mesta koliko se puta njen količnik pojavljuje u nizu od prvih, najvećih 250 količnika“, objasnio je Korović. Kako je istakao, postoji mogućnost da se na poslednjem, 250. mestu, nađe broj, odnosno količnik, koji je isti kao broj na 251. i 252. broju.
„To znači imamo tri stranke sa istim količnicima, a svega još jedan mandat za raspodelu. Tada će taj poslednji mandat da dobije ona stranka koja je ukupno osvojila najviše glasova u apsolutnom broju“, rekao je Korović.
Da je cenzus prešlo, kako kaže, na primer, deset lista, imali bismo 2.500 količnika i svaka stranka bi opet dobila onoliko mandata koliko puta se njeni količnici pojavljuju u prvih, najvećih 250 količnika od mogućih 2.500.
Republička izborna komisija u roku od 96 časova od prijema svih zbirnih izveštaja o rezultatima glasanja, koje donose lokalne izborne komisije za sva biračka mesta na njenoj teritoriji, donosi i objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ ukupan izveštaj o rezultatima izbora za sva biračka mesta.
Republička izborna komisija u roku od deset dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora rešenjem dodeljuje mandate kandidatima za narodne poslanike po njihovom redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa izborne liste i izdaje uverenja o izboru za narodnog poslanika.
Mandat novog saziva Narodne skupštine počinje potvrđivanjem mandata najmanje dve trećine narodnih poslanika na prvoj sednici novoizabrane Narodne skupštine.
Tagovi
