Šta je drugo moglo da se desi sa imperijom kad su dva cara stradala od virusa: Pandemije juče, danas i sutra

U savremenom svetu se pojam pandemije – širenja epidemije na ogromna prostranstva i ugrožavanje populacije više kontinenata – obično vezuje za grip, jer su takve neobičnosti najčešće posledica pojave novih mutanti virusa influence. Pandemije side i kovida 19, čiji smo svedoci, i kolere, čija poslednja pandemija još nije sasvim utihnula, pokazuju da grip nije jedini takav primer. U meri u kojoj se može prognozirati, najveći pandemijski potencijal u današnje vreme imaju ptičji grip i različite vrste virusa korona.

Poremećaj zdravlja ne mora da bude zarazan da bi se označio kao pandemija. Masovna ranjavanja tokom Drugog svetskog rata imala su pandemijski karakter. Isto važi i za problem gojaznosti u savremenom svetu.

Pandemija je vremenski ograničena, tj. ima svoj početak i kraj. Kada je u pitanju grip, ona ne traje duže od dve-tri sezone, ali se, recimo, samo uzlazna kriva pandemije pušenja ili raka pluća meri decenijama. Sedma pandemija kolere, koja je počela 1961. godine, kulminirala je tek 1970-ih godina, a pandemija side je od 1981. bila u stalnom usponu koji se preneo i u ovaj, XXI vek. I poslednja pandemija kuge, koja je počela u XIX veku, trajala je decenijama pre nego što su formirana i danas aktivna endemska (odnosno enzootska) žarišta te bolesti u južnoj Africi i Severnoj Americi.

Po definiciji, pandemija je globalni fenomen, bez prostornih ograničenja. U praksi, i uz lako pojednostavljenje, pandemijski nivo je dostignut kada se bolest, povreda ili stanje, obično iznenada, javi na bar dva kontinenta (po strožem viđenju, bar u po dva žarišta). Taj uslov je za poslednjih stotinak godina ostvaren najmanje sedam puta:

 

Bolest                                                       Godina pojave

Grip („španska groznica“)                     1918.

Grip („azijski“)                                                  1957.

Kolera (sedma pandemija)                   1961.

Grip („hongkonški“)                                   1968.

Sida                                                                          1981.

Grip („svinjski“)                                              2009.

Kovid 19                                                                2019.

 

Formalno bi tu spadao i SARS (teški akutni respiratorni sindrom), ali se obično izostavlja, po svoj prilici zato što je opasnost brzo otklonjena, pa je ukupan broj umrlih samo trocifren.

ČITAJTE U VELIKOM LETNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. JULA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON