Kada se birališta u Sjedinjenim Američkim Državama zatvore, tek tada počinje ono pravo – odlučujuća faza izbora. Svoje glasove daje elektorski koledž.
Elektorski koledž se sastoji od 538 delegata koji najčešće glasaju prema rezultatima na izborima savezne države koju predstavljaju, a tom institucijom zamišljeno je da se “manjim državama” poveća uticaj u konačnom rezultatu.
Da bi neko postao predsednik potrebno je da dobije 270 glasova elektora.
Svakoj državi se dodeljuje određeni broj elektorskih glasova, na osnovu broja kongresnih okruga koje imaju, plus dva dodatna glasa koja predstavljaju mesta u Senatu države. Vašington DC takođe dobija tri elektorska glasa, uprkos tome što u Kongresu nema predstavnike.
Proces nominovanja birača razlikuje se u zavisnosti od države i od stranke, ali se uglavnom vrši na dva načina. Uoči izbora, političke stranke ili biraju birače na svojim nacionalnim konvencijama, ili za njih glasa centralni komitet stranke.
Elektorski koledž gotovo uvek funkcioniše po sistemu pobednik uzima sve – po kome kandidat sa najvećim brojem glasova u državi polaže pravo na sve izborne glasove te države. Na primer, 2016. godine, Tramp je pobedio Klintonovu na Floridi sa samo 2,2% razlike, ali to je značilo da je polagao svih 29 ključnih izbornih glasova na Floridi.
Bajden bi mogao da se suoči sa sličnim problemom, pišu američki mediji.
PRETPLATI SE NA NEDELJNIK
AKCIJA: Dvogodišnja pretplata na štampano izdanje.
din.26.000 11.999
Šestomesečna pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.
din. 6.058 3.999
Jednogodišnja pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.
din. 12.116 7.500
Tagovi
