U svim retrospektivama Gazimestana fokus se sužava na jednu rečenicu Slobodana Miloševića, kada je rekao da ni oružane bitke nisu isključene.
Ono što daje težinu tim rečima nije njihov sadržaj, nego ono što se posle njih dogodilo.
Milošević je u Hagu u više navrata govorio – kako u svojim izlaganjima, tako i u unakrsnim ispitivanjima svedoka. Između ostalog Milošević je osporavao tvrdnje da je to bio festival srpskog nacionalizma i da je bilo šta na Gazimestanu tog Vidovdana bilo upereno protiv albanskog stanovništva.
„Milošević je bio ponosan na činjenicu da je Srbija, ‘sticajem istorijskih okolnosti’, u godini u kojoj slavi veliki jubilej, povratila svoj ‘državni, nacionalni i duhovni integritet’“, rekao je za NEdeljnik istoričar Kosta Nikolić. „Govorio je i o tome da je poraz na Kosovu doživljen zbog nesloge, govorio je o izdajama i u kasnijim epohama, posebno u Drugom svetskom ratu, kao i u posleratnoj Jugoslaviji (‘srpski vrh je ostao podeljen, sklon kompromisima na štetu sopstvenog naroda’). Ali s tim je konačno završeno u njegovo vreme i zato je konačno bilo moguće da se isprave ‘istorijske nepravde’. Još jednom je naglasio da je socijalizam ‘progresivno i pravedno demokratsko društvo’. Zatim je snažno uzviknuo: ‘Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama, i pred bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene.’“
Nikolić je dodao i da je organizacijom spektakularne komemoracije na mestu na kome se ‘srpska duša uzdigla na nebo’ i u pokrajini koja je predstavljala ključni traumatični simbol srpskog pitanja u komunističkoj Jugoslaviji, Milošević demonstrirao da je srpska država ponovo ujedinjena, a da je on njen neprikosnoveni gospodar.
„Taj ritual doživljen je kao vraćanje dostojanstva celom narodu, a Milošević je svakako bio svestan pozitivnog političkog potencijala transfera emocija s centralnih simbola na one koji se s njima povezuju, odnosno kojima se manipuliše. Tako je Milošević, kako ističe antropolog Slobodan Naumović, u epohi rušenja komunizma zaštitio sopstvenu poziciju ‘podizanjem jednog novog eteričnog zida od tradicionalnih simbola i nacionalnih mitova’“, navodi Kosta Nikolić…
U novom Nedeljniku veliko istraživanje povodom 30. godišnjice od mitinga na Gazimestanu – danu koji je odredio sudbinu Srbije i Jugoslavije: Gde je Srbija pogrešno skrenula, kako je organizovan miting, šta je govorio a šta mislio Milošević, kako su Gazimestan pamtili tadašnji članovi Predsedništva SFRJ, kako je Azem Vlasi prenos gledao iz zatvorske ćelije, a Nikola Šainović zbog zdravstvenih problema propustio miting, kako su tog dana Crkva i država ponovo postale jedno, kako će Gazimestan pamtiti istorija i šta je moglo da bude drugačije + Ekskluzivni dokument CIA o scenarijima za budućnost Jugoslavije iz 1989. godine
Digitalno izdanje dostupno na NOVINARNICA.NET
Tagovi
