Kako rastu temperature u celom svetu, pa i u Parizu, prestonici 33. Olimpijskih igara, istraživačica Juri Hosokava se priseća trkača koji je na prethodnim Igrama u Tokiju kolabirao usled ekkstremnog toplotnog talasa.
Telo sportiste dostiglo je temperaturu od 42 celzijusa, što je dovoljno da izazove ozbiljna ošećenja organa, ali i smrt.
Na sreću, do toga u Tokiju nije došlo, jer su organizatori Igara bili pripremljeni za potencijalni scenario toplotnog udara. Pre početka takmičenja, oformljen je tim za pravljenje plana koji će omogućiti takmičarima da sigurno nastupaju u svim vremenskim uslovima. Jedna od članica tog tima bila je i Hosokava.
Sportista koji je doslovno pao od vrućine, prevez je u šator pored staze, koji se zove Heat Deck. Tamo su ga položili u ledenu vodu, u kojoj je bio pola sata, sve dok temperatura njegovog tela nije pala na 39 stepeni.
„Nije morao da bude hospitalizovan,“ rekla je Hosokava, profesorka sportskih nauka na Univerzitetu Vaseda u Japanu.
Olimpijske igre u Tokiju bile su prve koje su na terenu testirale ove metode. Heat Deck je postavljen i ove godine u Parizu, a po svemu sudeći, biće neizostavni deo sportske medicine jer su uslovi tokom leta postali takvi da ne možemo ni da prošetamo ulicom, a ne da trčimo na olimpijskom stadionu za medalju.
„Ovo će postati naša nova stvarnost,“ rekla je izvršna direktorka Instituta na Univerzitetu Rebeka Stearns za Scientific American. Univerzitet na kom je zaposlena bavi se prevencijom toplotnog udara kod sportista i nosi ime po sportisti Minesota Vikinsa, Koriju Stringeru koji je preminuo od toplotnog udara 2001. godine.
I pored sjajne fizičke spremnosti, sportisti se izlažu velikom riziku od toplotnog udara zbog iscrpljujuće prirode sporta. Njihova tela se zagrevaju ne samo zbog temperature okoline, već i zbog kontrakcija mišića i vežbanja. Mnogi sportovi zahtevaju specijalne uniforme ili zaštitnu opremu koja zadržava toplinu, poput mačevanja.
“Vlada mišljenje da su sportisti visokoprofilirani, nepobedivi pojedinci koji su na fiziološkom vrhuncu ljudske anatomije,“ rekla je Stearns. „Ali vidimo da veliki broj profesionalnih sportista podleže toplotnim udarima.“
Kada je Međunarodni olimpijski komitet formirao Radnu grupu za uticaj nepovoljnih vremenskih uslova pre Olimpijade u Tokiju, fokusirao se na toplotu. Utvrđeno je koji sportovi su „visokog rizika“ zbog vrućine i razvijen je plan za reakciju.
„Olimpijske igre nisu imale politiku u vezi sa ekstremnim vrućinama pre Tokija, a nismo imali mnogo podataka sa kojima bismo radili,“ rekala je Hosokava. „Imali smo ljude koji su pratili povrede na događajima, ali nismo znali koliko često možemo očekivati toplotni udar, ni na kojim temperaturama, ili koliko leda će nam biti potrebno.“
Ideja o Heat Deck-u došla je od radne grupe koja je preporučila upotrebu zaštitnih mera za takmičenja koja se događaju na otvorenom. Neki sportisti, poput fudbalera, nisu navikli na igranje po ovakvim uslovima jer se njihovi mečevi, mimo Igara, uglavnom odigravaju u večernjim satima kada su temperature niže.
Na Olimpijadi u Tokiju, oko 1 od 100 sportista doživi neku vrstu nuspojave izazvane toplotom, a zabeleženo je i da 24 sportista nije moglo da završi svoju trku. To što niko nije preminuo Hosokava smatra velikim uspehom.
Olimpijske igre u Parizu
Nakon hladnog i kišovitog početka Igara u Parizu, temperature su krenule da divljaju.
Francuski zvaničnici su pripisali više od 5.000 smrti vrućini prošlog leta. Studije koje su se bavile smrtnim slučajevima nastalim kao posledica toplote, rangirali su Pariz na prvo mesto.
Tokom French Open-a 2023, koji se igrao na Olimpijskom teniskom stadionu Rolan Garos, takmičari Novak Đoković i Kasper Rud su se posvađali sa sudijom jer nisu imali dovoljno vremena za odmor, a temperatura je bila veoma visoka.
„Čemu žurba, zašto žurite, pretoplo je?“ upitao je Đoković.
Francuski stručnjak za ekološku fiziologiju Sebastijan Racinis, koji je predsedavao radnom grupom za nepovoljno vreme u Tokiju, takođe je pomogao u pripremama za Olimpijske igre u Parizu.
Olimpijske igre su objavile brošuru koja upućuje sportiste i njihove medicinske timove kako da „optimizuju performanse i smanje rizik od bolesti izazvanih toplinom“, savetujući im da se aklimatizuju na vremenske uslove u Parizu najmanje dve nedelje pre igara.
Međutim, neki sportisti traže da preduzmu još nešto.
Mnogi olimpijci su podržali izveštaj Britanske asocijacije za održivi sport, koji poziva organizatore da planiraju igre tokom hladnijih delova dana i da podrže sportiste koji se protive klimatskim promenama. Izveštaj takođe predlaže da se preispitaju sponzorstva od organizacija koje se bave fosilnim gorivima.
Izveštaj citira sportiste koji su se suočili sa ekstremnim vrućinama na Olimpijadi u Tokiju. Markus Daniel, teniser sa Novog Zelanda koji je osvojio bronzanu medalju u muškim dublovima, ističe da je bilo nemoguće hidrirati se dovoljno i da su uslovi bili toliko teški da bi jaje moglo da se prži na terenu.
Tagovi
