Kada se zarazila koronavirusom na proleće, Morgan Blu se osećala slabo, imala je jake bolove u leđima i temperaturu. Međutim, simptomi su, kako su tada rekli lekari u hitnoj pomoći, bili uobičajeni za infekciju COVID-19 i ona je puštena na kućno lečenje, preneo je Vašington post.
Simptomi se nisu pojačali tokom prve nedelje, ali je osmog dana od pojave prvih znakova infekcije došlo do naglog pogoršanja i Blu je imala osećaj sličan gušenju.
„Tog dana iznenada nisam mogla da dišem“, rekla je 26-godišnja Blu. Hitna pomoć ju je transportovala u bolnicu, gde je na lečenju provela osam dana, od toga četiri na intezivnoj nezi. Nakon toga, Blu se oporavila i napustila bolnicu.
Brojni su primeri ljudi poput ovog slučaja, onih koji su nakon zaraze koronavirusom prvih pet do sedam dana imali blage ili umerene simptome, a u trenutku kad su pomislili da je u pitanju samo malo jača prehlada, došlo je do naglog pogoršanja, takozvanog kolapsa druge nedelje (second-week crash).
Upala pluća
Hrvatski infektolog dr Vladimir Krajinović, iz Klinike za infektivne bolesti dr „Fran Mihajlević“ u Zagrebu, smatra da je teško pronaći univerzalni obrazac pojave simptoma, jer evolucija simptoma bolesti ukazuje na velike razlike.
„Neki bolesnici od početka imaju visoku temperaturu i kašalj, a kod drugih, teži simptomi počinju tek između petog i sedmog dana“, pojasnio je dr Krajinović, a prenosi Jutranji list.
„Kod nekih bolesnika prisutni su svi mogući simptomi, a kod drugih samo nekoliko. Pogoršanje koje nastupa posledica je upale pluća, a simptomi su pogoršanje kašlja i otežano disanje. Do pogoršanja najčešće dolazi između sedmog i desetog dana trajanja simptoma, a sve je posledica upalnog odgovora imunološkog sistema na virusnu upalu“, dodao je on.
Dr Krajinović smatra da se čini da, iako svaki pacijent individualno reaguje na zarazu koronavirusom, postoji određena pravilnost u pogoršavanju simptoma bolesti, posebno kod starijih osoba, kao i onih koje već imaju hronične bolesti kao što su hipertenzija (visok pritisak) i dijabetes.
Kašalj i groznica
Vanredna profesorka Urgentnog centra i direktorka kliničkih istraživanja na Univerzitetu Tomas Džeferson u Filadelfiji dr Ana Mari Čeng hronološki je postavila tok bolesti.
„Prvi deo je virusna bolest. Vaše telo aktivira vaš imunološki upalni odgovor i pokušava da se izbori protiv infekcije. Imuni sistem može biti previše stimulisan, a čini se da je to ono što uzrokuje akutno pogoršanje. To vidimo u razdoblju od sedmog do desetog dana nakon pojave prvih simptoma“, rekla je dr Čeng u intervjuu za Njujork tajms.
Od prvog do trećeg dana, simptomi se uveliko razlikuju. Može se javiti bol u grlu, kašalj, temperatura, glavobolja, ređe pritisak u grudima i dijareja.
Od četvrtog do šestog dana određeni pacijenti i dalje razvijaju blage simptome ili ih potpuno gube. Međutim, pojedini oboleli u tom periodu se osećaju loše ili lošije nego u prvim danima od zaraze, sa konstantnom temperaturom, kašljem, bolovima u telu…
Takođe, deca i mlađe odrasle osobe s blažim oblikom bolesti mogu razviti osip, uključujući crvene mrlje na koži, plikove.
Privremeno poboljšanje
Od sedmog do osmog dana pojedini pacijenti s blažim oblikom bolesti uspevaju da se oporave. Međutim, kod određenih pacijenata dolazi do daljeg i naglog pogoršanja.
Takođe, primećeno je da se kod nekih pacijenata manifestuje takvo stanje da prvo dođe do kratkog poboljšanja stanja, a da se zatim njihova klinička slika ponovo i dodatno pogorša.
Od osmog do dvanaestog dana, možda je i najkritičniji period, kada stanje može naglo da se pogorša, a tokom trinaestog i četrnaestog dana, pacijenti koji su imali blagi oblik bolesti bi trebalo da se oporave.
Sa druge strane, pacijenti koji su imali teže kliničke slike, ali su održavali normalan nivo kisoenika, trebalo bi, u najvećem broju slučajeva, da se osećaju bolje nakon dve nedelje, iako se mnogi od njih žale na dugotrajni umor i niz problema, uključujući nesanicu i nemogućnost koncentracije.
Tok razvoja infekcije:
1. – 3. dan
Simptomi kod obolelih su najrazličitiji: glavobolja, gubitak ukusa i mirisa, visoka temperatura, bolovi u mišićima.
4. – 6. dan
Neki pacijenti i dalje imaju blage simptome ili ih gube. Drugi, ipak, imaju visoku temperaturu, groznicu i osećaj malaksalosti.
7. – 8. dan
Za osobe s blagim oblikom bolesti najteže je prošlo. Međutim, nekima, čak i ako su do tada imali blage simptome, upravo tada dolazi do pogoršanja stanja, pa oni razvijaju upalu pluća.
8. – 12. dan
Kritično vreme kada se nekim pacijentima stanje jako pogorša i završe na respiratoru.
13. – 14. dan
Pacijenti koji su do tada imali blaže simptome i lakši oblik bolesti, počinju sa oporavkom i osećaju se sve bolje.
14. – 15. dan
Dve nedelje nakon pojave prvih simptoma kovid-19 infekcije kod nekih pacijenata iznenada može doći do infarkta, moždanog udara ili plućne embolije.
PRETPLATI SE NA NEDELJNIK
AKCIJA: Dvogodišnja pretplata na štampano izdanje.
din.26.000 11.999
Šestomesečna pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.
din. 6.058 3.999
Jednogodišnja pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.
din. 12.116 7.500
Tagovi
