Šta je koronavirus – kako je započeo, kako se razlikuje od sezonskog gripa, koliko ću se razboleti i koja je stopa smrtnosti?

Šta sada znamo o virusu?

Covid-19 virus je član porodice koronavirusa koji je prešao sa životinja na ljude krajem prošle godine. Mnogi od njih koji su se prvo zarazili, ili su radili, ili često bili u prodavnici na veletržnici s morskom hranom Huanan u centru kineskog grada Vuhan. Neobično za virus koji je napravio skok s jedne vrste na drugu, čini se da se efektivno prenosi na ljude – trenutne procene pokazuju da će prosečna osoba, koja uhvati Covid-19 bez jakih mera zadržavanja, preneti virus na još dvoje. Čini se da virus ima i veću smrtnost od uobičajenih bolesti poput sezonskog gripa. Kombinacija sposobnosti koronavirusa za širenje i izazivanje ozbiljnih bolesti navela je mnoge zemlje da uvedu ili planiraju opsežne mere zaštite javnog zdravlja čiji je cilj da zadrže i ograniče uticaj epidemije, piše Gardijan.

Kako mogu da sprečim zarazu sebe i drugih?

Perite ruke sapunom i vodom najmanje 20 sekundi i to radite često, uključujući i kada dolazite kući ili na posao. Koristite gel za dezinfekciju ruku ako sapun i voda nisu dostupni. Izbegavajte da dirate lice. Kašljite ili kijajte u maramicu ili pregib lakta (ne ruku) i bacajte korišćenu maramicu pravo u kantu. Izbegavajte bliski kontakt sa ljudima koji pokazuju moguće simptome. Sledite uputstva lekara za samoizolaciju i putovanja.

Kako razlikovati sezonski grip i Covid-19?

Izbijanje koronavirusa dogodilo se u toku sezone gripa na severnoj hemisferi, pa se čak i lekari mogu mučiti da naprave razliku – preklapanje simptoma verovatno je doprinelo sporom otkrivanju infekcija u zajednici u nekim zemljama, uključujući tu i Italiju.

Tipični simptomi gripa, koji se obično brzo javljaju, uključuju visoku temperaturu, grlobolju, bolove u mišićima, glavobolju, drhtavicu, curenje iz nos, umor i povremeno, povraćanje i dijareju. Lekari još uvek rade na razumevanju punog opsega simptoma i ozbiljnosti Covid-19, ali rana ispitivanja pacijenata koji su boravili u bolnici otkrila su da su skoro svi imali temperaturu i suv kašalj, a mnogi su imali osećaj umora i bolove u mišićima. Pneumonija (infekcija pluća) je česta kod pacijenata sa koronavirusom, čak i izvan najtežih slučajeva, a to može dovesti do poteškoća sa disanjem. Curenje iz nosa i grlobolja daleko su ređi, prijavilo ih je samo 5% pacijenata. Jedina prava potvrda postojanja Covid-19 ipak je test.

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…

Ako dobijem koronavirus, koliko ću biti bolestan?

Veliko istraživanje u Kini otkrilo je da oko 80% potvrđenih slučajeva ima prilično blage simptome (definisano kao „nema značajne infekcije u plućima“). Oko 15% ima ozbiljne simptome koji su prouzrokovali kratkoću daha, nizak nivo kiseonika u krvi ili druge probleme sa plućima, a manje od 5% slučajeva je bilo kritično, uključujući respiratornu insuficijenciju, septički šok ili probleme sa više organa.

Međutim, moguće je da veći broj vrlo blagih slučajeva prolazi ispod radara, pa bi se ovaj ozbiljniji problem mogao vremenom promeniti usled šireg skrininga. Stariji ljudi i oni sa respiratornim problemima, srčanom bolešću ili dijabetesom su izloženi većem riziku.

Kolika je stopa smrtnosti od novog koronavirusa?

To je verovatno oko, ili nešto manje od 1%. Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije, dr Tedros Adhanom Gebrejesus, govorio je o 3,4%, ali njegov broj je izračunat deljenjem broja umrlih sa brojem zvanično potvrđenih slučajeva. Znamo da postoji mnogo blažih slučajeva koji ne dođu u bolnicu i ne uračunavaju se, što bi znatno smanjilo smrtnost. Smrt je najveća kod starijih osoba, sa vrlo niskim stopama među mlađim ljudima, mada se smatra da je medicinsko osoblje koje leči pacijente i koji su izloženi velikom broju virusa više izloženo riziku.

Da li se možete zaraziti u javnom prevozu?

Većina infekcija dešava se u porodicama, gde su ljudi u blizini. Morate biti na udaljenosti od jednog do dva metra od nekoga da biste se zarazili kapljicama vode napunjene virusima iz njihovog kašlja ili kada govore. To je manje verovatno za javni prevoz. Međutim, moguće je pokupiti virus na rukama sa površine koju je neko sa infekcijom dodirnuo. Virus se može zadržati 48 sati ili čak 72 sata na tvrdoj podlozi, kao što je šipka za držanje u prevozu, mada manje vremena na mekoj površini. Zato je savet da se redovno peru ruke i da ne se dodiruje lice, kako se virus ne bi uvukao u nos, usta ili oči.

KORONAVIRUS:

„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?

Postoji li lek za Covid-19?

Trenutno ne, ali lekovi za koje se zna da deluju protiv nekih virusa isprobavaju se u Kini, gde ima na hiljade pacijenata, a nova ispitivanja počinju u SAD i drugim zemljama. Potreban je veliki broj da biste otkrili da li deluju na nekoliko ljudi ili na puno ljudi ili ne deluje uopšte. Najviše nade daju Kaletra, kombinacija dva anti-HIV leka i remdesivir, koji je isproban kod pacijenata sa ebolom u zapadnoj Africi 2013. i 2016. godine. Neki kineski lekari takođe pokušavaju sa hlorokinom, antimalarijskim lekom, koji je patentiran, dakle jeftin i veoma dostupan, i bio bi vrlo koristan u zemljama sa niskim prihodima. Prvi rezultati očekuju se sredinom marta i trebalo bi da ukažu da li će lekovi pomoći onima koji su najteže bolesni. Ne očekuje se čudesni lek za izlečenje.

Kada ćemo dobiti vakcinu?

Napori na razvijanju efikasne vakcine protiv Covid-19 brzi su u poređenju sa istorijskim epidemijama, poput ebole. Brojni timovi već testiraju potencijalne vakcine na životinjama i pripremaju se za sprovođenje malih ispitivanja na ljudima. Američka kompanija Moderna Therapeutics nada se da će imati 45 volontera između 18. i 55. godine i pokrenuti ispitivanja do kraja aprila. Prva faza ispitivanja poput ove ispituje da li vakcina izaziva imunološki odgovor i da li doza izaziva štetne efekte. Međutim, naredne faze, u kojima će učestvovati hiljade volontera i koje će pažljivije ukazati na njihovu efikasnost, trajaće duže i dobijanje komercijalno dostupne vakcine u roku od godinu dana bilo bi izuzetno brzo.